ПКБ упркос транзицији

Без обзира на то што се још не зна судбина комбината који је хранио Београд, радници ПКБ-а кажу да је њихова производња одржива и да им обезбеђује плате. Истичу да је храна коју произведу веома тражена роба међу домаћим потрошачима, а на адресу у Падинској Скели стижу и понуде за извоз.

Сваког јутра око десет сати радници ПКБ-a допреме око 600 килограма поврћа у продавницу у Улици 29. новембра. У то време је и највећа гужва испред једног од четири преостала ПКБ-ова малопродајна објекта.

Иако је правни и имовински статус комбината нерешен, радници у сезони произведу 700 тона поврћа на отвореном и 250 тона поврћа у пластеницима. Ове године за ту производњу добили су сертификат Глобал геп.

"Глобал геп гарантује да ми у овој производњи не користимо адитиве, хормоне и не користимо хемијска средства која нису дозвољена у Европској унији", истиче руководилац хортикултуре у ПКБ-у Раде Ђуровић и додаје да се оплодња врши искључиво помоћу бумбара.

До 2008. године ПКБ је био у друштвеној својини, а када је укинута, прелази у власништво државе која га је убрзо уговором о поклону уступила граду.

Очекује се да би тај процес сада могао да иде у супротном правцу јер је то, кажу стручњаци, начин да се нађе стратешки партнер.

Главни менаџмент није хтео пред камере, а синдикалци истичу да је за раднике прихватљиво решење да се ПКБ да на управљање приватном власнику, под условом да већи део остане у рукама државе.

"ПКБ се апсолутно издржава од својих производа, примамо плате из сопствених капацитета нико нам не дотира личне дохотке нисмо буџетско предузеће, једино што дугујемо буџету из неког претходног периода. То су дугови из деведесетих када је ПКБ чувао социјални мир ове државе", објашњава Милисав Ђорђевић из Самосталног синдиката ПКБ-а.

Висок квалитет производа потврђују и стандарди и купци, а може ли ПКБ да врати стару славу и изгради савремени бренд.

"Свакако да може, али да би се то десило морао би да уради све оно што је чинило некада ПКБ, да има и капацитете без којих је остао несмотреном политиком приватизације, институте, малопродајну мрежу", каже проф. др Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду

На имањима ПКБ-а одгаја се и 50.000 животиња. Њихова фарма музних говеда је највећа у Европи. Сами производе сточну храну, а имају и дорадни центар за семенску робу.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.