Синдикати траже повећање минималне цене рада

Више од две године минимална цена рада од 121 динар по сату није мењана. Синдикати траже повећање - 140 динара по сату, а послодавци мисле да је реално повећање три одсто, колико је званична стопа инфлације, што би повећало минималну цену рада за 500 динара. Економисти сматрају да би могуће повећање могло да побољша положај око 400 хиљада најслабије плаћених неквалификованих радника.

Синдикати траже повећање, 140 динара по радном сату које не покрива ни минималну потрошачку корпу за трочлану породицу, због тога што су сви параметри за одређивање минималне цене рада у порасту. Ти параметри, донети су изменама Закона о раду из 2014. године које синдикати нису прихватили.

"Ниво запослености расте, продуктивност расте, БДП расте, потрошачке цене расту неумитно, просечна зарада расте а минимална потрошачка корпа са оваквим износом минималне зараде покрива се тек са 60 одсто", каже ушко Вуковић, потпредседник Савеза Самосталног синдиката Србије.

У наредних неколико година минимална зарада мора бити изједначена са минималном потрошачком корпом, сматрају синдикати. Послодавци сматрају да нема услова за тражено повећање "минималца" и нуде повећање у нивоу инфлације - три одсто.

"Када се повећа минимална зарада онда се сличним коефицијентом повећавају и све остале зараде, па то онда за послодавце често буде проблем", каже Бобан Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

Повећање које нуди Унија послодаваца увећало би минималну зараду за 500 динара, а минимална зарада би могла бити повећана када би се смањили порески издаци који се крећу од 63 одсто до 68 одсто, кажу послодавци. Економисти сматрају да би повећање зарада могло изазвати двоструке ефекте.

"Потенцијални ризик овог потеза је да би неки послодавци могли да оду у сиву зону, а оно што је потенцијални добитак то је да ако не дође до бекства у сиву зону, онда би порески приходи били нешто већи, што је позитивно. Са друге стране зараде оних који имају мала примања биле би веће за њих значајних 20 одсто", каже Горан Николић, економиста.

Порез на минималну зараду од 21 хљаду динара износи 11 хиљада динара, што значи да послодавац мора да издвоји 33 хиљаде динара и за минималну зараду.

Минимална потрошачка корпа износи око 35 хиљада динара, што и са повећањем "минималца" покрива тек 70 одсто намирница из минималне потрошачке корпе.

Преговори о висини минималне зараде треба да буду завршени до 15. септембра, када два репрезентативна синдиката и послодавци излазе с предлогом пред Владу.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.