Како је остварен буџетски суфицит

У првих седам месеци ове године забележен је буџетски суфицит од 22 милијарде динара, односно 170 милиона евра, што је најбољи резултат у новијој економској историји земље. То обара учешће јавног дуга у БДП-у на око 70 процената, упркос проценама ММФ-а да ће ове године бити већи за осам одсто. Колико је тај резултат одржив на средњи и дужи рок?

Наизглед проста рачуница да можете да трошите онолико пара у буџету приближно колико га и пуните деценијама, у Србији је био неостварени циљ. Ових месеци не пуни се само буџет добро, већ су и остали резултати добри. Дефицит у буџету је око два одсто, платни мањак испод три одсто, а инфлација испод један одсто. Очекивани пораст извоза је 10 одсто, а бруто домаћег производа око три одсто.

У јуну су буџетски приходи надмашили буџетске расходе за 6,4 милијарде динара. Тако је држава успела да направи сан за многе владе који је био недостижан. Тј. да буџетски расход пребаци у буџетски приход.

"Ове лепе слике у буџету треба тражити пре свега у 2014. када смо га доносили, односно када се Влада одлучила у том тренутку на веома болне мере. Дакле, номинално смањивање плата и пензија, што је било неприхватљиво за неке, за претходне владе поготово, јер су се оне одлучиле за неке друге мере, пре свега за високу инфлацију која би реално обезвређивала примања али тиме се уносила једна нестабилност и обесхрабривала економска активност", каже сарадник часописа Макроекономске анализе и прогнозе Економског института Иван Николић.

Све већи пад камата, како на динарске, тако и на еврообвезнице, омогућили су да државни дуг буде рефинансиран по далеко нижој камати. Тиме се стичу услови да и јавни дуг опада, а стандард почне да расте.

"Смањивањем референтне каматне стопе НБС је утицала на смањење трошкова задуживања у домаћој валути. Истовремено, одржавајући стабилност курса али не угрожавајући адекватан ниво девизних резерви, НБС је стабилизовала терет отплате задуживања у иностранству или на домаћем тржишту у домаћој валути, дајући допринос стабилности у оквирима закона", објашњава Диана Драгутиновић, вицегувернер НБС.

Низак ниво буџетског дефицита, кажу економисти, омогућио је да рационализација у јавном сектору не буде најважније питање реформи. Већа запосленост и већи ниво кредитирања ствара већи бруто домаћи производ. Када су трансфери фондовима обавезног социјалног осигурања стабилни а производња расте, онда се и дефицит смањује.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.