Ко је заинтересован за српску пшеницу?

Овогодишњи род пшенице од три милиона тона већи је за 20 одсто него лане. То оставља простор за већи извоз. Проблем је, међутим, што је и у свету рекордан принос пшенице од 740 милиона тона, и то четврти пут заредом. У Привредној комори кажу да има наговештаја да је Кина заинтересована за увоз пшенице из Србије.

Висок принос од пет тона по хектару и ниска цена – то је биланс овогодишње жетве пшенице. Када задовољимо домаће потребе – за пекарску индустрију, сточну храну и резерве - остаје око милион и по тона за извоз на тржишта Цефте и Европске уније.

"Ми земљама у окружењу можемо продати око 350.000 тона пшенице и око 250.000 тона прерађене у брашно. Све што прелази ових 600.000 тона ми морамо продати на великом међународном тржишту. Овога пута, то ће бити до 900.000 тона", каже Вукосав Саковић из "Жита Србије".

Наша пшеница, преко Румуније, углавном завршава на Блиском и Средњем истоку и у Африци.

"Имамо добрих наговештаја да је Кина заинтересована за извоз пшенице, односно за увоз из Србије. Вероватно ће бити тешко са извозом зато што је родило више него прошле године, зато што је цена у Македонији нешто нижа него код нас", истиче Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Цена хлебног жита на нашој берзи је без ПДВ-а око 14,5 динара по килограму. На страним варира од, на пример 15 динара у Хрватској, до више од 20 динара у Паризу. Може се рећи да на цену и квалитет српске пшенице утичу понуда и потражња у свету, али и кишна година и одлагање жетве.

"Не можемо рећи да је квалитет пшенице ове године изузетно добар, али у сваком случају јесте довољан да се та пшеница на квалитетан начин извезе. У овом тренутку то представља преку потребу нашег тржишта јер овако велике количине не може да апсорбује домаће тржиште", објашњава директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин.

На српским њивама сваке године узгаја се 60 сорти пшенице. За бољу цену и већи извоз требало би да се разврстава по квалитету.

"Оно што би требало да се уради је прво да се едукују произвођачи, да тачно знају које сорте пшенице припадају којој квалитетној групи. Наравно, од тога би имала користи држава јер би имала већи девизни прилив", истиче Вукосав Саковић.

Надлежни најављују нови правилник који би омогућио бољу зараду на домаћем и страном тржишту за све који производе квалитетнију пшеницу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.