Кредити за рефинансирање незамењиви за препакивање дугова

Један кредит мења све. Са готовинским и рефинансирајућим кредитима препакују се лоши дугови, измирују скупи минуси, купују половни аутомобили, па чак и неукњижене некретнине. Једини проблем је што се период отплате све више продужава.

"То је све више припомогло целој ситуацији да ће доћи до великог поремећаја на банкарском тржишту, људи без страха могу да се задуже код банака и узму кредите. Наравно, то је омогућило да клијенти који су узели кредите купе некретнине које национална корпорација није осигуравала, на пример, гаражу пословних простора и неких других ствари", указује директор "Хедонија некретнина" Драган Јовановић.

Историјски најнижа референтна камата на динаре од само четири одсто, још нижа инфлација и конкуренција банака учинили су кредите повољнијим.

Пре само годину дана, на пример, да сте у једној банци узели рефинансирајући кредит од 350.000 динара на четири године, на крају бисте морали да вратите уз главницу још 112.000 динара. У јуну за исти кредит под истим условима камата би вам била 77.000 динара или 40 одсто нижа.

"Грађани су се вероватно кроз претходни период задужили такозваним врућим новцем, а то су риволвинг кредити, коришћење кредитних картица и дозвољеног минуса. Ззаиста јака кампања учинила је своје да препакујете врућ новац једним кеш кредитом", истиче проф. Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије.

Крајем 2014. године грађани су са кеш и рефинансирајућим кредитима били задужени са 189 милијарди динара. Годину и по дана касније, они су нарасли на 234 милијарде динара.

Међутим, и динарски кеш кредити имају променљиви део камате, такозвани белибор, па ти кредити како се буде опорављала привреда, могу да поскупе попут оних који су пре кризе били везани за евро.

"Мислим да ова каматна стопа у последњих 500 година никада није била нижа, па и у Србији и у свету. Мислим да тај период мора да прође и да се врати на нормалне каматне стопе које су увек биле неких пет, шест одсто. С друге стране, то ће утицати да се камате на депозит врате", напомиње члан Извршног одбора "Адико" банке Зоран Војиновић.

Рефинансирајући и кеш кредити могли би се назвати и "патриотским" кредитима јер се одобравају у динарима и тиме се смањује тражња за еврима. Други разлог је што су плате и пензије у јавном сектору замрзнуте, па запослени не траже повећање плата већ посежу за банкарским позајмицама.