Репрограм дуга, традиционално, у последњи час

Стање на шалтерима првог дана ове недеље, који је био и последњи дан тромесечног рока, за најповољнији репрограм пореског дуга, показује наше навике. У Пореској управи кажу да су за гужве били спремни.

"Око 72.000 пореских обвезника поднело је захтеве, од тог броја 32.000 је поднело у последњих недељу дана", каже Мира Станојев из Пореске управе.

Право на потпуни отпис камата, ако у ратама врате главницу, имали су сви чији дуг није био већи од два милиона динара. За порез на имовину у Београду је захтеве поднело око 6.500, а у Нишу више од 4.000 дужника, углавном грађана.

"То су дугови који се крећу у распону од 1.000 динара до 200.000 динара, и у том распону је највише дуга – он је негде у износу од четири милијарди динара", истиче Велибор Пешић из Градског секретаријата за финасије у Београду.

Свега 3.000 предузећа тражило је репрограм било ког пореза, уз отпис камте. За далеко већу спремност грађана и предузетника да се реше дугова, разлоге не треба тражити у економским могућностима већ чињеници да су предузећа навикла да им држава прашта, оцењују стручњаци.

Недопустиво је, кажу, да фирме штеде не плаћајући порез, а за то време набављају репроматеријал.

"То је легитиман трошак као и сваки други, а одржив бизнис је само онај који може дугорочно да послује – значи да покрива целокупне трошкове", напомиње економиста Саша Ранђеловић.

У последње две деценије ово је четврта понуда потпуног отписа камата, надлежни кажу – и последња.

Онима који су то пропустили преостаје од ове године трајна понуда државе да поднесу захтев за репрограм уз који им се отписује половина камате. Друга половина камате са главницом дуга дели се на рате и враћа у року од најдуже пет година.

Уз ефикасну текућу наплату, порезници су решени да рашчисте стара дуговања. Прерачунавају се резултати репрограма који је истекао пре годину дана и ефекти овог новог. Колико ће слика пореских дугова бити другачија могло би да буде јасније до средине идуће године. До тада још и податак да су дуговања Пореској управи почетком 2013. године достигла 950 милијарди динара, од чега су две трећине биле камате.