Неискоришћени потенцијал биомасе

Пољопривреда може да буде извор обновљивих енергената али и велики загађивач. Коришћењем пестицида, вештачког ђубрива, трошењем воде храњивих састојака земљишта, пољопривредници утичу на емисију штетних гасова и ефекат стаклене баште.

Да би смањио загађење али и трошкове производње, Драган Радојев је новац инвестирао у обновљиве изворе енергије.

"Одлучио сам се за соларне панеле из простог разлога што доста електричне енергије трошим за заливање објеката. Пронашао сам у томе рачуницу да ми је јефтиније уложити нешто више пара, али зато имате струју у некој будућности за џабе. По мојој некој рачуници то ће ми се исплатити у периоду од три до пет година тиме што нећу плаћати струју", рекао је пољопривредник из Добринаца Драган Радојев.

Иако има развијену еколошку свест, на овакву инвестицију каже одлучио се само зато што је 80 одсто финансирала држава. Стручњаци кажу да би било добро да оваква давања нису на бази спорадичних пројеката, као и да би држава требало да подстиче и потрошаче а не само произвођаче енергије из обновљивих извора.

"Проблем је и што Република Србија субвенционише добијање електричне енергије из обновљивих извора енергије а највећи потенцијал када говоримо о биомаси је за добијање топлотне енергије, за то за сада немамо субвенције државе", каже Вера Ражнатовић из Привредне коморе Србије.

У Србији само неколико великих аграрних компанија има затворен систем у коме се отпатци из производње претварају у енергију.

У Министарству пољопривреде кажу да су свесни потенцијала пољопривредних газдинства која би могла да буду мале биоенергана које као погонско гориво користи стајњак или жетвене остатке али, додају, новац за инвестирање у такву технологију биће им на располагању тек са отварањем европских фондова за рурални развој.

Тренутно, просек ваде произвођачи који се одлучују за соларне панеле, будући да та технологија све више појефтињује.