Путниковић: Паушалне оцене Верхејена о ЕПС-у

Јелица Путниковић сматра да су паушалне оцене шефа Канцеларије Светске банке у Србији Тонија Верхејена о Електропривреди Србије, те да су засноване на нетачним подацима.

Светска банка, наводи Путниковићева, замера ЕПС-у да касни са реструктурирањем, да је смањење броја запослених у том предузећу требало да буде обављено новом систематизацијом, коју је ЕПС требало да достави до краја прошле године, па у марту ове, па у јуну... и подсећа да је Верхејен изјавио да се чека нова систематизација.

Путниковићева је указала на оцену Верхејена да се “о финансијској одрживости ЕПС-а може говорити само ако до краја године број запослених буде смањен, а и трошкови за плате скресани за 15 одсто током пет година. У супротном ће, по његовом закључку "без примењеног плана консолидације ЕПС до краја 2019. године имати дуг од скоро две милијарде евра.

Ако ЕПС не смањи трошкове по ова два основа, Верхејен наводи да ће морати да прибегне поскупљењу струје, наводи Путниковићева у ауторском тексту за Балкан магазин.

"Верхејен је рекао да ако не редукују трошкове запослених морају да повећају цену струје за 10 одсто. Могу да смање инвестиције, па ће онда морати да повећају цену струје за мањи износ…”, написала је.

Реакција ЕПС-а на то је да су план рационализације запослених већ доставили, а њиме је предвиђен одлазак 1.000 радника до краја ове године, што су аутоматски и мањи трошкови за плате. Тврде и да је урађена нова систематизација, која омогућава ефикаснији рад ЕПС-а, а да се у сарадњи са синдикатима ради на оптимизацији радних места и броја радника.

Од ових 1.000 око 600 би, иначе, требало да оде у старосну пензију а синдикати ЕПС-а са Владом Србије преговарају о потписивању новог колективног уговора, којим би биле дефинисане и отпремнине за прекобројне, пише Путниковић.

Милорад Грчић, в. д. директора ЕПС-а, позвао је представнике Светске банке да разјасне све чињенице, да ураде заједничку анализу пословања ЕПС-а, како не би било нетачних информација у јавности и тврди „да је очигледно да при анализи пословања ЕПС-а та банка није имала све релевантне податке“.

Саговорници Балкан магазина тврде да је проблем што су они који су испред Светске банке „скенирали“ пословање ЕПС-а млади, неискусни људи који нису дорасли задатку, указујући да се то најбоље види у одокативној пројекцији да ће ЕПС на крају 2019. бити у минусу две милијарде евра.

"Многи који су са овим иностраним експертима сарађивали тврде да консултанти често дођу у неку фирму, траже све потребне податке, анализе... а после те исте материјале са додатком заглавља своје консултантске фирме представљају као своју експертизу. Многи од њих у Србију долазе и као туристи", пише Путниковићева додајући да је пре неку годину, Млађан Динкић за делегацију ММФ-а организовао екскурзију у шумадијске винограде и винарије.

"Без намере да тврдимо да је Верхејен имао скривене намере, а не добробит ЕПС-а и Србије морамо се запитати како је могуће да до њега нису стигли материјали из ЕПС-а? И зашто је себи дозволио луксуз да јавно коментарише нешто у шта нема потпуни увид", пише Путниковић.

Наводи да се у Србији, током година транзиције, већ слушало "паметовање разних еминентних консултаната и светских финансијских жандарма, који су не трепнувши тврдили да у српској привреди ништа не ваља".

Тврдили су, према њеним речима, да све треба приватизовати, да велика државна предузећа треба реструктурирати, односно распарчати по делатностима, да треба довести страни менаџмент (као, на пример, Петера Камараша у смедеревску Железару)... којима је по питању ЕПС-а главни проблем што је струја у Србији најјефтинија, не само у региону већ и у Европи, па неизоставно саветују поскупљење, да би слободно тржиште профункционисало тако да приватни, углавном инострани трговци могу да буду конкурентни.

Такве савете слушали су и у другим земљама у транзицији па је Бугарска, наводи Путниковићева, пожурила да приватизује своје дистрибуције, а када су нови власници поскупели електричну енергију народ се побунио па је чак пала и влада.

Путниковићева се позвала на изјаву Грчића у којој тврди да финансијско пословање ЕПС-а није угрожено и мере штедње већ дају резултате, те да је у првом кварталу 2016. ЕПС остварио добит од 13,6 милијарди динара - вишеструко бољи резултат од планираног. Ради се и на смањењу губитака и крађа струје.

Зато Грчић тврди, подсећа Путниковићева, да ће ЕПС имати много боље резултате у наплати и смањењу губитака него што је Светска банка очекивала.

Путниковићева истиче да држава мора убудуће да се озбиљније позабави реструктурирањем ЕПС-а јер је до сада било доста грешака због слушања иностраних саветника.

У том смислу помиње много хваљено издвајање такозваних non cor делатности, чиме су из ЕПС-а издвојене читаве службе, без којих овај систем не може да функционише.

Због тога напомиње да је пред владом озбиљан задатак, а то је да реши како ће спроводити даље реструктурирање ЕПС-а, а затим и да пословодству ЕПС-а помогне у изналажењу правог пута - како да буде профитабилна фирма, још конкурентнија на тржишту.

Само ће тако, уверена је, у ЕПС-у бити посла за младе стручњаке, који сада одлазе у иностранство.

"Само развијајући здрав сегмент српске привреде државна економија се може извући из кризе, смањиће се незапосленост... а тада ни поскупљење струје неће бити баук од кога ће стрепети већина грађана", написала је Путниковићeва.