Како стати на пут шверцерима акцизне робе

Сива економија не сме да буде социјални програм државе нити да служи за богаћење појединаца. Било да раде на мало или велико, шверцери се морају санкционисати, поручују упућени. А у том обрачуну чак ни добри прописи не помажу ако не постоје јаке инспекцијске службе.

"Нажалост, просек година инспектора је више од 55, половина инспекција нема довољан број људи, ти људи нису довољно плаћени, потребне су им додатне обуке, да се успостави тај елекртронски систем између њих, да размењују информације. Оно што се сада дешава нажалост је само гашење појединачних пожара", каже Иван Радак из Националне алијансе за локални економски развој.

Инспекције треба да буду и ефикасније у идентификовању оних који чине злоупотребе.

"Ограничени ресурси инспекције у већини случајева троше се на проверавање оних који поштују закон што има за ефекат и значајне додатне непотребне трошкове за пословање тих компанија, а с друге стране, мање ресурса за контролу ризичних случајева", каже председник Америчке привредне коморе Зоран Петровић.

Пијаце су најочигледнији пример да се шверцерима неретко гледа кроз прсте. То је лоша порука иако није спорно да политичка воља за сузбијање нелегалних токова постоји, сагласни су привредници који легално послују. Представници дуванске индустрије истичу да у последњих годину дана осећају позитивне помаке које је направила држава, али и да кључни проблем стоји у судској пракси.

"Од отприлике 600 кривичних пријава које је МУП поднео прошле године, само њих 50 је добило судски епилог у смислу осуђујуће пресуде, а од тих 50 ниједна није била са затворском казном за резани дуван и само једна са затворском казном, али за шверцовање цигарета", рекао је Горан Пекез из фирме "Japan Tobacco International".

Алкохол који тече нелегалним каналима највише завршава у угоститељским објектима, а јефтино може да буде и скупо, поручују из прехрамбене индустрије.

"Држава Србија нажалост нема евиденцију колико се годишње потроши пара на лечење људи који су отровани алкохолом, нажалост опет ми имамо увид у то тек кад неко изгуби живот, тек тад држава укапира да се нешто дешава", истиче Предраг Амиџић из компаније "Pernod Ricard Serbia".

Нема прецизног податка колико годишње губимо од шверцовања акцизне робе, али се зна колико можемо да добијамо. Ове године очекује се да сваки четврти динар у републичку касу дође од наплате акциза.