АПР: Привреда у плусу, у 2015. добит 144 милијарде динара

Анализом финансијских извештаја за 2015. годину које је привреда достављала до краја фебруара за статистичке потребе, рекла је Стаменковићева на конференцији за новинаре, утврђено је да је у 2015. остварена фиансијска добит од 144 милијарде, док је 2014. привреда завршила са готово истим толиком губитком - 133 милијарде динара.

Са нето добитком је пословало 54.475 привредних друштава, а њихова укупна добит је износила 467 милијарди динара, што је 14,6 одсто више у односу на 2014. Истовремено, 27.521 фирма је остварила губитак, који укупно износи 323 милијарде динара, док 10.846 предузећа није остварило резултате.

Бољи однос и позитиван резултат привреде је, како је рекла, резултат бољег пословног амбијента, а иако не негира и даље присутан проблем високе задужености, неликвидности и кумулираних губитака, истиче да су значајни помаци начињени.

Део предузећа, не рачунајући јавна, као ни она у приватизацији или стечају, дакле фирме које послују по тржишним правилима, остварили су добит од 198 милијарди динара.

Говорећи о јавним предузећима, Стаменковићева је рекла да су она у 2015. остварила нето добит од 8,31 милијарду динара, док су у 2014. имала губитак од 44 милијарде динара.

У 2015. јавна предузећа су остварила укупне приходе од 583,3 милијарде динара, који су већи од оних из 2014. за 7,2 одсто. Укупни расходи износили су 572,9 милијарди динара, што је смањење расхода за 2,2 одсто у односу на 2014. годину.

Стаменковићева је објанила да је, од укупно 485 јавних предузећа, њих 350 је прошлу годину завршило са добитком, а та групу предузећа смањила и број запослених за 739 радника.

"Генерално, подаци показују, да је у јавним предузећима покренут процес штедње. Штедња је евидентна, а повећани су износи наплате потраживања из претходних периода, који се исказују као приходи и утичу на резултате", навела је Стаменковићева.

Укупан број запослених у јавним предузећима је 115.113 радника, пише у извештају АПР-а.

Како је наведено, повећање од 20.067 запослених у односу на 2014, требало би сагледати у контексту велике статусне промене коју је једно јавно предузеће имало када му је припојено седам друштава са ограниченом одговорношћу, иначе великих система.

"Међутим, ако се изузме ефекат поменуте статусне промене, јавна предузећа на укупном нивоу у 2015. бележе смањење броја запосланих за 739 радника.

У извештају је наведено да, иако јавна предузећа у домаћој привреди чине само пола процента свих привредних друштава, она учествују са по 6,4 одсто у укупним приходима и расходима привреде, а у исказаном нето добитку и губитку са 5,8 одсто.

У њима је сконцентрисано 18,3 одсто пословне имовине и нешто више од четвртине капитала, као и 12 одсто укупног губитка привреде.

Предузећа у приватизацији највећи губиташи

Главни генератори губитака су предузећа у приватизацији која су у 2015. имала губитак од 24 милијарде динара, а који је значајно смањен за 66 одсто у односу на претходну годину, међутим и број привредних друштава у приватизацији је смањен са 240 у 2014. на 96 у 2015. години.

"Та група у догледно време треба да нестане", констатовала је Стаменковићева.

Предузећа у стечају и ликвидацији у 2015. имала су укупан губитак од око 39 милијарди динара, што је веће за четвртину у односу на 2014.

Говорећи о појединачним секторима, Стаменковићева је рекла да су из сфере негативног у позитивно прешли трговина, прерађивачка индустрија, саобраћај и складиштење, и они су остватили добит у 2015. од 50 милијарди, 38 милијарди и 13 милијарди динара.

Додала је да је у прошлој години и број запослених повећан за 21.360, чиме је заустављен тренд њиховог шестогодишњег смањења на нивоу привредних друштава у Србији.

Према њеним речима, и поред позитивних помака, нису изостали проблеми високе задужености и неликвидности, што је утицало на топљење капитала. Степен укупне задужености је благо повећан, на 1,84 наспрам 1,8 од претходне године.

Анализа је, како је објаснила, заснована на 92.842 привредних друштва. Око 30.000 њих није предало финансијске извештаје, што је како је рекла, уобичајен број, али њихова добит или губитак није значјан и не би утицао битно на статистику.

"До доношења новог закона закључно са 2013. годином, Тужилаштву смо подносили пријаве за привредни преступ, али су они узимали у обзир само оне имају промет преко 500.000 динара, јер су остали имали 'малу друштвену штетност". А таквих је годинама било око 1.500", објаснила је Стаменковићева.

Стаменковићева је рекла да од 2014, кад је ступио нови закон на снагу, Тужилаштво је променило став, па је АПР сада у фази подношења 30.000 пријава за оне који нису доставили извештаје за 2014. годину.

"До краја 2016. године ми ћемо почети и са подношењем пријава за оне који нису поднели извештаје за 2015", закључила је Стаменковићева.