Закључци конференције у Бечу: Србији је место у ЕУ

Модератор скупа у организацији Сената привреде Србије и адвокатске канцеларије "Лански, Ганцгер и партнер", некадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ и представник ЕУ за Косово Волфганг Петрич, истакао је да је ово време обележено Брегзитом, након чега ће се ЕУ више посветити себи.

Према његовим речима, Србија ће, као највећа земља региона, због тога морати да уложи додатне напоре да постане чланица ЕУ.

Пажња ЕУ се, каже, сада преусмерава на унутрашња питања, па би југоисточна Европа могла добити већи значај у свему томе.

Потпредседник Привредне коморе Аустрије Кристоф Мацнетер изразио је наду да ће ЕУ остати при својој политици ширења.

Он је указао да је Велика Британија била међу оним чланицама које су подржавале ширење ЕУ, те да је сада могуће да ће подршка ширењу ослабити.

Аустрија ће, како је додао, засигурно подржати приступни процес Србије, јер има природан интерес за Балканком.

"Ако је било места за 28 држава, а сада је број пао на 27, сигурно има места за Србију као 28-у чланицу", подвукао је Мацнетер.

Он је оценио да је процес индустријализације у Србији запажен, и да је у последњих 24 месеци ова земља постала занимљивија чак и од Кине, јер има добро обучену радну снагу, која није скупа, а уједно је мањи логостички проблем, те и нема других проблема.

Мацнетер истиче да је индустријски потенцијал Србије најатрактивнији на Балкану, као и да та земља може бити "економски тигар" у региону.

Влаховић: Успешне реформе 

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић пренео је податке о успесима реформе које спроводи влада.

Он је указао да је су до 2014.креатори економске политике покушавали подстицајем потрошње, уз заобилажење реформи, да одрже економску стабилност, што је, како је оценио, било потпуно погрешно.

Као последица тога дошло је до наглог раста јавног дуга, као и буџетског дефицита.
Влада је 2014., како истиче Влаховић, донела храбру политичку одлуку, која је веома економски корисна, да се крене са краткорочном фискалном консолидацијом, са мерама заснованим на штедњи.

Многи економисти су сматрали да те мере могу довести до негативних економских мултипликатора, али се то није десило, већ напротив уследиили су много бољи привредни и макроекономски показатељи, указао је он.

Влаховић је рекао да да је пројекција привредног раста за ову годину већ у два наврата коригована, и да је после четврте ревизије ММФ-а на 2,5 одтсо, али додајући да га не би изненадило, после раста економије у прва три месеца ове године у висини од 3,5 одсто, да на крају године пројекција раста буде још једном коригирава.

Он је истакао да се позитивни трендови у српској привреди од прошле године настављају у текућој и да га не би изненадило да 2019.имамо потпуно уравнотежен спољнотрговински биланс и биланс плаћања, наравно ако не дође до поремећаја у свету.

Јавни дуг, према Влаховићу, се стабилизовао и ако се настави успешан програм фискалне консолидације очекује да 2018. крене да пада.

Он је казао да је неопходно учинити ефикаснијом јавну администрацију, као и да се заврши реструктуирање, односно приватизација великих јавних предузећа, која су рак рана српске привреде.

Пре свега, како каже мисли на ЕПС, где владу очекују тешке и веома скупе политичке мере, које се морају имплементирати, али је то пут за смањење буџетског дефицита.

Следеће предузеће које мора да се "среди" је РТБ Бор, што је, према Влаховићу, крупан задатак за владу. Након тога потребно је завршити јсос десет таквих, али мање габаритних предузећа да би се елиминисао структурни дефицит.

"Србија је данас на добром путу, има стабилну политичку ситуацију и стабилну владу, која једина може да имплеметира мере које политички много коштају", уверен је он.

"Немачка одлучна да подржи приступни процес" 

Штефан Мајер, члан Извршног одбора Удружења немачке индустрије (БДИ), очекује да ће се ЕУ у наредне две године више бавити иступањем чланице него приступањем нових.

Он је истакао да је Немачка одлучна да подржи приступни процес и да сматра да је Србији место у новој Европи.

Истовремено је указао да са 2,3 милиајрди евра ниво инвестиција из Немачке у Србији није лош, али да постоји пуно простора да се побољша, указујући на Мађарску где су немачке инвестиције достигле ниво од 22 милиајрди евра.

С тим у вези је поручио да Србија мора да уклони постојеће несигурности које владају, а то је пре свега неодлучност грађана за пут којим желе да им иде земља, као и проблем Косова.

Петер Фридрих, бивши министар за европска питања немачке покрајине Баден-Виртенберг наглашава да је Србија кључна држава на Балкану и да је њена шансу у чињеници да геополитика поново постаје део политике ширења ЕУ.

Заменик шефа Социјалдемократске партије Немачке (СПД) у Баден-Виртенбергу истовремено указује да Србија у ЕУ може бити војно неутрална, али не и политички неутрална, те да мора пратити залагања Уније за њене врендости и поштовање међународног права.

Према његовим речима веома је битно војку и Српску православну цркву придобити за европске интеграције, као и да је неопходно да се учврсти демократија у земљи.

Хано Соравиа генрални директор Соравиа групације, изнео је своје искуство инвестирања у Сбрији, рекавши да би било добро да аустријске банке у одлуке о инвестицијама у Србији укључе људе из локалног менаџмента у тој земљи.

Он је нагласио да је важно да се Београд позиционира као главни град Балкана, односно поврати ту улогу, јер му то отвара велике шансе.

Похваливши српског премијера Александра Вучића за спроведене реформе Соравиа је као да се он бави свим стварима, уместо да је пренео надлежности на чланове владе.

"Он се бави и грађевинарством у чему нема шта политика да тражи. Политичари треба да створе окружење за нас инвеститоре, као и пореске подстицаје за санацију старих зграда", подвукао је он.

"Земље Балкана 85 одсто трговинске размене остварују с ЕУ"

Душан Рељић из Фондације наука и политика је нагласио да су земље Балкана већ део ЕУ, јер су окружене чланицама, 85 одсто трговинске размене остварују са ЕУ, што је 12 пута више него са Русијом.

Међутим регион, како је рекао, има проблем да достигне просек ЕУ, због чега имамо исељавање становништва.

Према његовом мишљењу неопходно је подстицати секторално приближавање, као што имамо у Енергетској заједници, у науци и истраживању.

Рељић наглашава да би било корисно да се структурни фондови отворе већ сада за земље региона, јер су они неопходно за инвестиције у инфраструктуру, која повезује земље чланице.

Иван Грос председник Сената привреде Србије, који је крајем маја примљен у пуноправно чланство Сената привреде Европе, нагласио је да би трговина са земљама региона могла још више да се искористи ако би се уклонили структурни проблеми.

Такође се заложио за укрупњавање производње у региону.

"Привреду региона претежно чине мала и средња предузећа која у свом програмском и технолошком развоју заостају за сличним земљама. Треба да утврде заједничку стартегију за модернизацију производње и наступ на друга тржишта", рекао је он.

Грос је нагласио да би у ту сарадњу требало укључити и Хрватску.

Влада Србије, према његовим речима, има у наредом периоду задатак да спроведе структурне реформе које треба да допринесу даљем развоју привреде и подизању стандарда грађана.