Петровић: Замрзнути плате и у 2017, а пензије дуже

Председник Фискалног савета Павле Петровић је, на конференцији за новинаре у НБС, истакао да је ниво плата и пензија већи од економске снаге Србије изражене у БДП-у.

Објаснио је да је за оздрављење јавних финансија неопходно да учешће дефицита буџета падне на 0,5 одсто БДП-а, а јавног дуга на испод 60 одсто, а да би се то догодило, потребне су уштеде.

"Половина неопходних уштеда могла би да дође од реформи Пореске управе и по том основу већих трајних прихода, као и од реформе јавних предузећа и приватизације, док друга половина мора доћи од уштеда у буџету, а то су махом плате и пензије", рекао је Петровић.

Да би дошло до овог циља, неопходно је, како је указао, држати замрзнуте плате у 2017. а пензије и у 2017. и 2018. години, јер су то, према његовим речима, једине мере које могу да дају буџетске уштеде. 

"Рационализација броја запослених то не може да пружи", сматра он објаснивши да је број вишка запослених ипак мањи од планираних 75.000 за три године, и да износи 20.000 до 30.000.

До сада је, каже, посао у општој држави напустило 15.000 људи, али ту је највећи број оних који су отишли у пензију и нису замењени, док је минималан број остао без посла.

"Реално је да се смањи број запослених за још 10.000 до 15.000, а једино видимо вишак од око 6.000 запослених на локалу. Остало би морало да се темељи на озбиљним плановима реформи, како у здравству, тако и у школству, и да се не иде у рационализацију на силу", рекао је он.

Ефекат пензионисања је скоро исцрпљен, рекао је Петровић и оценио да до додатне рационализације, осим на локалу, неће ни доћи.

"А питање је и да ли то треба да се ради уопште, ако би се радило ад хок", рекао је он.

Изложивши ово, Петровић је указао да је једина уштеда на платама и пензијама, јер су издаци по том основу већи од економске снаге Србије израженој у БДП-у.

Циљ је, подсетио је, да удео пензија буде 11 одсто у БДП-у, а плата око осам одсто, а обе су преко тог нивоа.

"И тих 11 одсто за  пензије су на горњој ивици одрживости", рекао је Петровић истакавши да за та два циља, да удео плата и пензија у БДП-у буде осам, односно 11 одсто, проистиче закључак да би требало замрзнути плате у 2017, а пензије и у 2018. години.

Алтипармаков: Закон о финансирању општина добар, усвојити га што пре 

Приоритет нове владе, у првих пар месеци, требало би да буде реформа локалних јавних финансија, као и усвајање новог закона о финансирању локалне самоуправе, изјавио је члан Фискалног савета Никола Алтипармаков истичући да то тело сматра да су последње измене тог закона добре.

Алтипармаков је, на конференцији за медије Фискалног савета у НБС, рекао да су измене закона о финансирању локалне самоуправе, које је предложило Министарство финансија добре, те да Фискални савет подржава да се те измене усвоје у што краћем року.

На критике Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), која сматра да би нацрт овог закона требало повући, Алтипармаков одговара да нема потребе за том врстом панике.
"Локал неће изгибити, како НАЛЕД тврди, 30 милијарди динара, већ осам милијарди", рекао је Алтипармаков.

Говорећи о локалним самоуправама, Алтипармаков је прецизирао да се морају смањити текући расходи за зараде и субвенције, како би се повећале инвестиције у инфраструктуру.

Према његовим речима само 60 одсто домаћинастава у Србији је прикључено на канализацију, а у Европи је та покривеност 80 одсто.

Када је реч о буџетирању, Фискални савет указује на "видно погоршање економске структуре расхода на локалу у последњој деценији".

Капиталне инвестиције су доживеле реални пад на локалу од 50 одсто од 2008. до 2105. године, констатовао је Фискални савет.

Када је реч о расходима на зараде, види се да локалне самоуправе нису пратиле потребу, већ су их повећали за 25 одсто, уместо да буду, како би требало већи за 6,5 одсто.

"Узрок су повећања преко законске индексације, као и додатно запошљавање. Највећи број локалних самоуправа смањио је масу зарада на близу 10 одсто, а имамо негативне изузетке као што је Пожаревац који уопште није смањио прошле године, или Београд који је повећао масу зарада за два одсто прошле године", рекао је Алтипармаков.

Негативни рекордери, према његовим речима су Нови Пазар и Прокупље који 40 одсто буџета троше на запослене, што је, истиче, доказ неефикасности на локалном нивоу.

Као негативан пример, навео је и Смедеревску Паланку, где је већина општинских рачуна у блокади.

"Неопходно је побољшати расходе на локалу, смањити расходе за запослене, и средства преусмерити на инвестиције у инфраструктуру", подвукао је Алтипармаков.

Он наводи да је потребно и смањење субвенција на локалу, додајући да је у Европи правило да локал субвенционише само локалне услуге јавног транспорта, а у Србији се та пракса спроводи и на локалне водоводе, топлане, канализацију.

Алтипармаков је изјавио да су фискални трендови у првих пет месеци ове године добри, и то пре свега због боље наплате прихода, па је боља наплата, како је рекао, џокер владе за Међународни монетарни фонд (ММФ) због изостанка рационализације јавног сектора.

Алтипармаков је прецизирао да су непорески приходи у првих пет месеци ове године 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) изнад плана, а порески приходи премашују план за један одсто БДП-а.

"Та боља пореска наплата је џокер из рукава који влада користи према ММФ-у, због неспроведене рационализације", рекао је он.

Одсуство рационализације, како је објаснио, није пружило очекиване уштеде договорене са ММФ-ом, али је ускочила боља пореска наплата прошле и ове године, коју влада користи као џокера из рукава.

Због кашњења реформи и рационализације, сматра Алтипармаков, имаћемо по том основу и мање расходе за отпремнине за око 10 милијарди динара, као и накнаде за незапосленост за око пет милијарди, и за пензије око 10 милијарди.

Коментаришући даље могућности побољшања наплате, указао је на потребу реформе Пореске управе, рекавши да она није довољно препозната ни у јавности, а ни у влади.

Фискални савет сматра да Пореска управа има мањак запослених, као и проблем прениских плата, због којих запослени одлазе у приватан сектор.