Органска храна, шанса за српске произвођаче

На пијаци органских производа у Бриселу број купаца стално расте. Тај тренд видљив је широм Европе. У неким земљама продаја органских јаја и млечних производа заузима и до 20 одсто укупног тржишта.

"Европско тржиште органских производа је врло интересантно јер се веома брзо развија. У последњих 10 година тржиште је удвостручено, са 11 милијарди на 24 милијарде евра", каже Едуарди Куоко из Европског удружења за органску производњу.

Производња органске хране у ЕУ знатно је мања од потражње на тржишту. То је шанса коју би могли да искористе српски произвођачи оријентишући се на извоз органских производа који постижу много већу цену од конвенционалне пољопривреде.

Упркос томе, у Србији се на прсте могу избројати произвођачи способни за одржив извоз на европско тржиште.

"Произвођач који одлучи да се бави извозом мора да зна да треба да обезбеди довољне количине, значи да задовољава и квалитет и квантитет и континуитет који узвозници траже", каже Ивана Симић из Удружења "Сербија органика".

Предраг Колувија из Јовањице покушава да удруживањем више малих произвођача обезбеди количине за извоз и олакша прибављање органског сертификата. Колувија тврди да мали произвођачи могу да опстану само ако пређу на органску производњу која носи додатну вредност.

Колувија каже да је откупна цена много већа, за кромпир је три-четири пута, за ратарске културе око 100 одсто, за поврће 50–100 одсто.

"У зависности од култура, разлика је од 50 до 150 одсто", каже Колувија.

Газдинство "Златно зрно" код Сремске Митровице већ више године производи органско поврће и житарице, а у плану је и први органски млин. Кажу да је досадашња рачуница органске производње прилично танка.

"До сада сам био превише оптимиста, а нисам обратио пажњу да и у органској производњи мора да постоје систем и правила", каже Игњат Јуришић.

Недовољна информисаност је део проблема, а неупоредиво мање субвенције за органску производњу у односу на Европу али и земље у окружењу умањују конкурентност српских произвођача.

"У току 2015. највише се извозило дубоко замрзнуто воће, малина, купина, јабуке и вредност извезених производа у 2015. години је била 19,5 милиона евра", каже Лидија Аћимовић из Министарства пољопривреде.

Иако у порасту, бројка од 19 милиона евра и даље је драстично испод потенцијала за учешће на укупном европском тржишту од 25 милијарди евра.