Вујовић: Србија штедњом излази из кризе, од 1. јануара могућ раст плата и пензија

Душан Вујовић је на регионалном "Самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа", који организује београдски недељник НИН, истакао да "морамо да се навикнемо да стезање каиша није само да вам буде мука, већ начин да изађемо из кризе".

Додао је да је Србија од поплава у мају 2014. године и времена озбиљне економске кризе и пада БДП-а дошла до значајног привредног раста.

Плате и пензије неће бити повећане на вересију, каже и први човек српских финансија. Наводи да је Србија од економског пада од 3,5 одсто у 2014. ове године стигла до раста од 3,5 одсто . Каже то је резултат штедње која погађа суштину и води ка изласку из кризе.

"Кад то остваримо бићемо у могућности за међуповећање крајем ове године с ефективном применом од 1. јануара", поручио је министар. "По окончању програма са ММФ-ом, када остваримо стваримо све претпоставке стабилног фискалног и економски одрживог раста, моћи ћемо да кренемо на пут евроинтеграција по нивоу дохотка", нагласио је Вујовић.

Истакао је да заустављен раст јавног дуга који се "хранио буџетским дефицитом".

Раст јаног дуга за 1,8 милијарди евра, по његовим речима био је последица јачања долара према евру.

"Висока цена је јавног дуга од 3,5 одсто БДП који је издваја за отплату камата", рекао је Вујовић.

Каже да расте и рејтинг државе, да светске агенције српске хартије од вредности препоручују као боље од пољских, а Берклејз банка је грађанима Хрватске поручила да тамошње државне обвезнице замене српским.

"Ја то третирам само као коментар на хрватску економску и политичку ситуацију и на нашу ситацију и стабилност, а не као стварни позив", навео је Вујовић.

"Моја главна порука немојте да упирете у проблем који је само манифестација. Дуг почиње да пада, смањен је за 600 милиона евра што је огромно, делом зато што боље функционишемо, делимично боље управљамо", додао је министар.

Вујовић је истакао да је дефицит буџета у првих пет месеци, договорен да буде 60 милијарди динара, или око пола милијарде евра, био знатно мањи, односно 11 милијарди динара.

На самиту министара финансија, гувернера и порезника региона, Вујовић је појаснио да ће се с Мисијом ММФ-а наредних дана разговарати о завршетку четврте ревизије арнжмана која се односи на крај прошле године и о петој ревизији у оквиру које ће се анализриати резултати за прво тромесечје ове године.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да су се у договору са ММФ-ом обавезали да ће дефицит бити 2,9 одсто до 2019. године, а јавни дуг испод 40 одсто и да је кључни проблем у РС да ли има снаге за спровођење реформи.

Заменик председавајућег Већа министра и министар финансија и трезора БиХ Вјекослав Беванда оценио је да су неопходне структурне реформе и да је удео јавног дуга у БПД-у у БиХ 41 одсто.

"Волео бих да је 10 одсто БДП-а, али и ових 41 дају охрабрење", рекао је и оценио да је потребно смањити потрошњу и повећати раст, али да се не може све сводити на смањење плата, јер то дестимулише долазак квалитетних људи.

Министарка финансија Федерације БиХ Јелка Миличевић рекла је да је на крају прошле године преполовљен буџетски дефицит и да је смањен и на нижим нивоима власти.

По њеним речима, БиХ се 2015. усмерила искључиво на структурне реформе у финансијском сектору и стварање предуслова за побољшање пословне климе.
Напоменула је да је у БиХ и даље проблем висока стопа незапослености од 46,4 одсто, што је већим делом због сиве економије.

Косовски министар финансија Авдулах Хоти оценио је да је потребна заједничка борба у региону против сиве економије.

Хоти је најавио да Косово планира са спроведе реформу која предвиђа спајање царинске и пореске управе, јер те две институције треба да буду једно тело и раде синхронизовано у борби против сиве економије.

Рекао је да Косово има најмањи дуг у региону, који износи 13 одсто БДП-а и додао да је у прошлој години Косово остварило добре резултате и солидан економски раст, а да су се стране инвестиције више него удвостручиле.

Косово се, како је навео, приближило стопи раста од четири одсто, приходи су прошле године порасли за 10 одсто, а у првом кварталу ове године за око 16 процената.

"Постепено и предвидиво повећање акциза у земљама региона основни је предуслов за стабилне буџетске приходе и сигурна брана против раста илегалне трговине дуванским производима", рекао је директор коспоративних послова компаније ЈТИ за Западни Балкан, Горан Пекез.

Додао је да су акцизни шокови у условима ниске куповне моћи грађана, који су се десили у Србији, БиХ, и у Албанији, неминовно довели до раста шверца дуванским производима, а највише локално узгајаним резаним дуваном.

"Нелегална трговина дуваном у неким земљама региона достиже и четвртину укупног промета и доводи до годишњих губитака у износу од око 400 милиона евра на нивоу Западног Балкана, рекао је Пекез.