Узлазни тренд српске економије

Од почетка године расту извоз, инвестиције и индустријска производња, због чега би економски раст могао да буде и већи од процењених 2,5 одсто. То је оцена економиста уочи доласка делегације ММФ-а из Вашингтона који у четвртак почињу техничке, а у понедељак и званичне разговоре са српским званичницима. Разговараће о оцени претходне посете из фебруара и ономе шта је урађено од тада.

Средином године добија се реалнија слика стања економије и бројке показују опоравак у односу на прошлу годину. Од јануара највише расте извоз, потом прерађивачка индустрија и индустријска производња. Расту и зараде, у просеку осам одсто, а бруто домаћи производ за 3,5 одсто.

"Зараде сада врло евидентно расту, тражња повећана већом потрошњом у трговини иницирала је раст производње, а већа производња омогућује и раст зарада", наглашава Стојан Стаменковић, уредник Макроекономских анализа и трендова.

Због таквог тренда све реномиране институције мењају прогнозе раста Србије навише и то за готово проценат и то је оно са чим се дочекује ММФ.

"Сада имамо снажну тенденцију опоравка наше привреде, очекујемо да ће ова и следећа година бити са позитивним стопама раста који ће нас вратити на опоравак", каже председник Савета гувернера НБС Небојша Савић.

На питања шта ће бити кључно да раст буде дугорочан, Савић истиче да су то структурне реформе, које нису само отпуштања и затварање предузећа, већ и отварање нових простора, као и обезбеђивање одрживог раста и развоја у овој и следећој години.

Експерти Светске банке кажу да анализе показују реалан узлазни тренд српске економије.

"Основни разлози зашто се опоравља наша економија брже него што смо мислили јесу раст инвестиција, веома добар раст у јавном и приватном сектору. То је основ да верујемо да ће доћи до бржег раста и имамо разлог да будемо оптимистични", наводи главни економиста Светске банке у Србији Лазар Шестовић.

Питање је да ли ће се такав тренд и наставити.

"Овај раст од 2,5 одсто се сматра оптимистичним, али ја се не бих зачудио да буде и премашен, мада има низ ризика", указује Стаменковић.

Ти ризици долазе споља, јер наш извоз зависи до опоравка европске економије, али стучњаци су једногласни и кажу да највећи посао мора да се обави у јавном сектору и предузећима и то ће бити тежа тема разговора са ММФ-ом.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.