MAT: Први пут извоз брже расте него увоз

Економиста Стојан Стаменковић рекао је да су у порасту најважнији показатељи - односно да расте индустријска производња, посебно прерађивачка индустрија, извоз и инвестиције.

"Извоз расте много брже него увоз и битно се повећава покривеност увоза извозом", рекао је Стаменковић новинарима и додао да расте трговина у промету на мало.

Економисти указују да никада до сада није забележено такво покриће увоза извозом.

Како је навео Стаменковић, урађена је и прва процена инвестиција, али њу, како каже, треба узети са извесном резервом. Према њој инвестиције расту око осам одсто, додао је.

Економиста Миладин Ковачевић указује да се и у другом кварталу године може очекивати раст БДП до три одсто, међугодишње.

"БДП у првом кварталу повећан је за 3,5 одсто у односу на исти период прошле године и вођен је пре свега извозом, али подржан и од раста инвестиција и потрошње", наводе економисти и истичу да су то добри показатељи.

Економиста Иван Николић навео је да подаци показују да је макроекономски оквир изузетно повољан и да су сви индикатори мање више у порасту, као и да се тај раст убрзава.

У новом броју МАТ-а наводи се да је укупна индустријска производња у прва четири месеца на међугодишњем нивоу повећана за 9,9 одсто.

Међугодишњи раст производње прерађивачке индустрије је врло интензиван, наводе економисти и истичу да је за четири месеца износио 7,8 одсто, а у априлу 11 одсто.

Што се тиче области, од 18 њих, десезонирани индекс је у априлу био мањи него у претходном месецу само у две и то производњи дуванских производа и фармацеутској индустрији.

У осталих 16 области тај индекс је растао, наводи се у МАТ-у.

Раст промета у трговини на мало подупрт је и растом зарада.
У период јануар-април просечне зараде су међугодишње порасле за 5,4 одсто.

У том оквиру зараде у приватном сектору су повећане за 9,2 одсто, а у јавном за 2,8 одсто.

Стручњаци МАТ-а указују да је обзиром на пораст броја запослених у приватном и пад у јавном сектору маса зарада у приватном расла брже 10,7 одсто, а у јавном спорије него просечне зараде.

Економисти наводе и да се на основу динамике прихода и расхода буџета у прва четири месеца 2016. године може закључити да нема проблема у погледу фискалне консолидације.

У току априла остварени су приходи на нивоу од 85,9 милијарди динара, што је за око 12 милијарди више него током марта.

Највеће повећање у односу на март показују порески приходи, односно приходи од пореза на додату вредност.

Економисти су указали и да је сектор информационих и комуникационих технологија домаће економије који последњих година бележи узлет, ima потенцијал за још значајнији раст.