Табаковић: Очекујем одличне оцене ММФ-а

"Остварени резултати, који су често били и знатно повољнији у односу на договорене критеријуме, дају нам за право да, као и до сада, са реалним оптимизмом очекујемо одличне оцене", каже Јадранка Табаковић у интервјуу за Танјуг.

Истиче да је у прва три месеца ове године очувана ценовна и финансијска стабилност, знатно смањен фискални и платнобилансни дефицит, убрзан економски раст заснован на инвестицијама и извозу, настављен прилив страних директних инвестиција, и додаје да се уз све то перманентно поправљају шансе за повећање кредитног рејтинга Србије.

"Србија је препозната и као повољна дестинација за нова улагања. Сви ови резултати нас обавезују да још одлучније наставимо путем који смо трасирали у претходном периоду. Због тога очекујем да четврта, као и наредне ревизије стандбај аранжмана закљученог из предострожности са ММФ-ом буду успешне", закључила је Табаковић.

Коментаришући препоруку Међународног монетарног фонда да централна банка дозволи веће осцилације курса, Табаковић подсећа да НБС послује у режиму циљања инфлације, чији је главни циљ стабилност цена у средњем року, а уз то је фокусирана и на одржавање стабилности финансијског система.

"У складу с тим, НБС спроводи и стратегију руковођено-флуктуирајућег девизног курса, која подразумева да се курс динара према евру формира на основу понуде и тражње за девизама на тржишту, при чему се интервенише како би се ублажиле прекомерне краткорочне осцилације девизног курса", наводи Табаковић у интервјуу Тањугу.

Она сматра да је НБС доказала да је при спровођењу интервенција објективна и непристрасна, и да интервенише у случају потребе - једнако на страни куповине и на страни продаје девиза.

Мисија ММФ-а је током последње посете, између осталог, саопштила да "сматра да би требало дозволити већу дневну флексибилност девизног курса, у мери у којој то не би угрозило таргетирање инфлације и финансијску стабилност".

"Оваква изјава указује да, полазећи од теоријског модела чистог циљања инфлације, треба дозволити флуктуације девизног курса, али се ипак ограђују наставком изјаве која мора бити узета у обзир, и која показује да су свесни значаја девизног курса за стабилност финансијског система у целини", оцењује Табаковић.

Према њеним речима, висока "евроизованост" домаће економије, где је више од 70 одсто и кредита и депозита везано за страну валуту, позива на посебну опрезност приликом разматрања кретања на девизном тржишту.

"На то упућује и још увек недовољно висока ликвидност девизног тржишта, а тиме и висок утицај 'психолошких фактора'. Искуство из претходног периода, када су дневне осцилације биле значајније, а курс 'пуштан' показало је да је, када се ствари 'отргну контроли' потребно много веће трошење девизних резерви да би се ситуација смирила", предочава Табаковић.

Резерву за евентуалне јаче притиске ка слабљењу динара, како додаје, НБС ствара у периодима апрецијацијских трендова, не дозвољавајући при томе да прекомерно јачање динара угрози остварење инфлационог циља и даљи привредни раст.

Смиривањем тензија на девизном тржишту, отворен је простор за релаксацију монетарне политике и смањење стопа на динарске кредите, омогућено јефтиније задуживање државе, створен амбијент за спровођење фискалне консолидације и умањена девизна премија ризика која је уграђивана у цене производа и услуга, и тиме је инфлација сведена на ниске и стабилне нивое, наводи саговорница Танјуга.

Како каже, поставља се питање да ли је значајно слабљење динара исправан канал подизања тренутно ниже инфлације, у ситуацији када су основни разлози за ниску инфлацију неки други фактори - још увек слаба агрегатна тражња, пад цена примарних производа,нарочито нафте на светским тржиштима, знатно јачи дезинфлаторни, чак и дефлаторни притисци из међународног окружења.

"Да ли кроз трајно виши ниво курса и последично увећање изложености банака проблематичним потраживањима треба апсорбовати дезинфлаторне притиске са којима се суочава цео свет, или би та цена била превисока? Одговор на ово питање је јасан, и зато НБС неће дозволити угрожавање стабилности финансијског система", поручује Табаковић.

Напомиње да је смиривањем прекомерних осцилација на девизном тржишту НБС успела да поново успостави кредибилитет домаће валуте, као један од кључних предуслова за повећану ефикасност монетарне политике.

"Појачано је динарско кредитирање, благо, али извесно, повећава се и полагање депозита у локалној валути. Свега овога свесна је и мисија ММФ-а, као и тога да свака економија, а посебно наша која је још увек високо евроизована, има своје специфичности", закључује Табаковић.

НБС у последње три године, према њеним речима, интервенције на девизном тржишту спроводи на начин да "са мањим постигне више" - односно да уз мање трошење девизних резерви постигне већи степен релативне стабилности.

"О томе сведочи и податак да је од 2010. до августа 2012. године по основу интервенција потрошено 3,7 милијарди евра девизних резерви, при чему је динар ослабио према евру за 19,5 одсто, више од 7,0 одсто годишње, у просеку, док је од августа 2012. до данас потрошен више него двоструко мањи износ, 1,7 милијарди евра, уз номиналну депрецијацију динара према евру за 3,3 процента, или испод 1,0 одсто годишње, у просеку", навела је гувернер Јоргованка Табаковић.