"Црна листа пословања" у АПР-у

Централна евиденција привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у, односно "црна листа пословања", уведена је на основу закона који је усвојен прошле године како би се унапредио пословни амбијент.

Увођење новог регистра помогла је Влада Норвешке са 700.000 евра за набавку софтвера, а АПР је са око 100.000 евра обезбедио хардверску опрему.

Успостављањем Централног регистра привремених ограничења први пут ће на једном месту бити обезбеђени електронски подаци о решењима, пресудама и другим актима на основу којих су државни ограни донели мере којима су забанили или ограничили обављање делатности или послова, забранили располагање новцем и уделима у предузећима или обављање дужности одговорног лица у фирмама и предузетничким радњама.

На почетној листи нашло се стотинак фирми, без звучних имена. РТС је контактирао бар трећину њих и нико није желео да коментарише свој статус, пре а ни после консултација са адвокатима. Утисак је да су изненађени.

Министар привреде Жељко Сертић, који је присуствовао почетку рада новог регистра, указао је да је то још један корак у прављењу доброг и повољног амбијента за пословање у Србији.

"Напорно радимо да решимо проблеме из прошлости. Ово је начин да спречимо да они који су нарушили одређена правила доброг пословног понашања и корпоративне културе буду онемогућени да оснивају фирме и располажу уделима у њима, обављају новчане трансакције и буд постављени на директорска места", рекао је Сертић.

Према његовим речима, неко ко не измири своје обавезе - пореске или неке друге - и за свако изречено дело, прекршајно или кривично које изриче други државни органи, неће моћи да буде више активан учесник економског живота Србије. 

Почетна листа креирана је на основу налаза Пореске управе и Комисије за заштиту конкуренције. Привреднике на листу могу да ставе инспекције, државни органи и институције попут Народне банке и привредних судова. Пореска утаја, све врсте дуговања и довођење у тежак положај пословних партнера, могу да буду разлог за то.  

Како је објаснио директор АПР-а Звонко Обрадовић, у нови информациони систем уносиће се и изречене мере пореских и инспекцијских органа, решења министарстава и других органа о одузимању овлашћења, лиценци, дозвола, одбрења, концесија или субвенција.

Указао да ће преко Централног регистра бити обезбеђена боља координација и ажурнија размена података између државних органа, а упис података обављаће се по службеној дужности.

По речима Обрадовића, циљ је да јавности буду доступни подаци на основу којих ће се моћи стећи потпунија слика о пословној поузданости привредних друштава и грађана који њима управљају или који располажу новцем компанија и предузетника.

Кључно је, како је рекао, да надлежни орган који поступа у вођењу своје законом утврђене процедуре.

"Донесе меру и достави је регистру као информацију или као ограничење", навео је Обрадовић.

Како је навео, у регистру неће бити личних података о изреченим пресудама и казнама, али ће они бити АПР-у.

АПР има јавно доступне податке за око 350.000 правредних друштава и прудузетника, финансијске извештаје, уговор о лизингу и податке о заложним правима.

Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад је оценио да је Србија добро место за улагања и да треба да се и даље ради на спречавају злоупотреба у пословању, како што је увођење стечаја да би се избегло плаћање дугова.