Рекордан буџетски дефицит САД

Буџетски дефицит САД достигао је рекордних 1.400 милијарди долара у фискалној 2009. години, која управо завршена, саопштила је вашингтонска администрација.

Дефицит је мањи него што је Бела кућа предвиђала у августу, али је достигао вредност 10 одсто америчког бруто домаћег производа, највише од Другог светског рата.

У августу, Бела кућа је предвидела дефицит од 1.580 милијарди долара. Цифра је мања највише због мањег од очекиваног коришћења средстава из 700 милијарди долара вредног владиног фонда за спас америчке привреде.

Дефицит у америчком буџету је, међутим, више него троструко већи од оног из прошле фискалне године, који је износио 459 милијарди долара, пренеле су агенције.

Спасавање економије и неких од највећих банака од најгоре рецесије од времена Велике економске кризе тридесетих прошлог века скупо је коштало америчку државу.

Бела кућа предвиђа да ће буџетски дефицит бити већи од 1.000 милијарди долара све до фискалне 2011. године.

Евро на граници од 1,50 долара

Тржишне позиције долара су у текућој пословној седмици додатно ослабиле, а америчка валута је у петак, у завршној трговини на главним девизним берзама у Европи и САД, поново била сасвим близу границе од 1,50 за евро.

Тренд лабављења курса "зелене валуте" наставиће се, према оцени експерата банке "Голдман Сакс", вероватно током наредних шест месеци, пренео је Ројтерс.

Евро би, како предвиђаја ју у "Голдман Саксу", у марту наредне године могао да вреди око 1,55 долара, али би касније требало да ослаби за око 12 до 13 процената.

Све скупљи евро и јефтинији долар почињу озбљно да брину многе бизнисмене, али и економске функционере у зони евра, јер знатно поскупљују извоз из тог региона.

Председник Европске централне банке Жан Клод Трише упозорио је ове седмице на опасност од јаког евра, указујући да прескупа новчана једница 16 чланица Европске уније шкоди регионалној привреди јер угрожава извозне послове.

Трише сматра јако битним да "званичне институције САД, укључујући министарство финансија, министра финансија и шефа Управе федералних резерви, спроводе политику која би имала у виду да је јак долар у америчком интересу," пренела је агенција Блумберг.

Непосредно након Тришеа, огласио се и главни економски саветник америчког председника Барака Обаме, Лари Самерс, који је поновио од раније познати слоган о привржености садашње владајуће гаринитуре у Белој кући политици "јаког долара."

Ослабљен долар смањује трговински дефицит

Самерс се, настојећи да убеди јавност у доследност валутне политике Вашингтона, позвао на став који је почетком ове седмице јавно саопштио и министар финансија САД Тимоти Гајтнер који је такође указао на опредељње администрације за стабилан и снажан долар.

Многи аналитичари истичу, међутим, да се "заклињање" највиших америчких званичника, укључујући и председника Обаму, у "јак долар" своди мање-више на "чисту реторику" и да Вашингтон, уствари, жели додатно да "сроза" доларске позиције не би ли на тај начин постигао жељени ефекат у покушају да драстично скреше оргоман трговински дефицит.

Берзански дилери у сваком случају исказују све мање поверење у долар, а на такав закључак упућује и најновији недељни извештај о паду вредности краткорочних доларских позиција којим управљају валутни шпекуланти.

Краткорочна нето доларска средства са којима су шпекуланти располагали у седмици закључно са 13. октобром опала су, како преноси Ројтерс, за нешто више од десет одсто, на 17,99 милијарди долара.

Пад доларских позиција уследио је пошто су шпекуланти таква средства углавном почели да пласирају у растућу фунту стерлинга, која је ове седмице приметно ојачала у односу на "зеленог" конкурента и тренутно вреди више од 1,65 долара.