Исплата последње рате старе девизне штедње

Држава је исплатом последње рате измирила дуг од 3,6 милијарди евра и показала да је најсигурнији дужник, а штедише су, уз камату, ипак дошле до уштеђевине.

Драгомир Остојић из Београда био је четврт века млађи када су му банке замрзле рачун са старом девизном штедњом. У уторак ће наплатити и последњу рату дуга чија је исплата почела 2002. године. Уместо да чека сваки 31. мај, Драгомир је, чекајући исплате, куповао обвезнице и тако зарађивао.

"Значи промениле су се околности након 2000. године. Сматрао сам да ће то да иде у добром правцу и инвестирао сам", каже девизни штедиша Драгомир Остојић.

Такво размишљање имало је основа јер је исплата дуга претворена у обвезнице и подељена у 14 рата са роком доспећа сваког 31. маја. Ко је желео могао је да прода обвезнице пре времена или да чека рок за исплату рате у пуном износу са два одсто годишње камате.

"С друге стране, грађани који су имали вишак средстава могли су да купе обвезнице на финансијском тржишту опет по дисконтованим ценама и то је за њих био одређени облик девизне штедње. На пример, онај ко је купио обвезнице 2002. године са роком доспећа 2016. платио их је негде 14,5 евра, могао је те обвезнице ових дана да прода за 100 евра", истиче Бранислав Јоргић из "Јоргић брокера".

Многа предузећа и стране компаније схватиле су да се обвезницама старе девизне штедње могу купити предузећа из процеса приватизације уз попуст. У једном тренутку било је више од 100 брокерских фирми док их данас послује тек 35 од чега само половина позитивно.

Кроз куповину обвезница старе девизне штедње на Берзи, али и ван ње, зарађивали су и појединци, а још више странци.

"Наиме ту су грађани први пут добили право да масовно тргују хартијама од вредности у републици Србији", истиче Мирољуб Ристић из Београдске берзе.

Додаје да је та хартија била прва велика инвестиција која се појавила у трговању на Београдској Берзи и да је довела до битних технолошких промена у банкама које су радиле са том хартијом у централном регистру и свим другим тржишним учесницима.

Штедише "Беобанке", "Инвест банке", "Дафимент банке" и "Југоскандика" нерадо се сећају деведесетих. Ни држави није лако јер из буџета само за исплату овогодишње последње рате обезбедиће 350 милиона евра.