Гасни правци заобилазе Србију, велика очекивања од Северног тока

После пропасти Јужног тока, Србију за сада заобилазе сви гасни правци. Грчка је ове недеље почела градњу своје деонице гасовода ТАП. Тај Трансјадрански гасовод део је такозваног Јужног коридора, који ће гас из Азербејџана допремати до западне Европе. Градња гасовода је једно од горућих, не само економских већ и политичких питања на релацији Европска унија – Русија – Америка.

Трансјадрански гасовод дугачак је 870 километара. На турско-грчкој граници повезује се са гасоводом ТАНАП, и заједно чине Јужни коридор, који ће гас из Азербејџана траспортовати преко Грузије, Турске, Грчке, Албаније, испод Јадранског мора до Италије.

"Очекујемо да ћемо до 2020. године видети да ће гас тећи у Европу", рекао је Марош Шефчовић, потпредседник Европске комисије задужен за енергетику.

Поред енергетске стабилности, у Грчкој се уздају да ће ТАП покренути економију јер градњом гасовода рачунају да ће отворити директних 8.000 радних места.

"Грчкој су заиста потребна та радна места. То је подухват који није само од велике регионалне економске сарадње, већ има и велики геостратешки значај. Грчкој пружа шансу да постане мост економског прогреса", рекао је грчки премијер Алексис Ципрас.

Капацитет гасовода је 10 милијарди кубика гаса годишње, што је шест пута мање него што је било планирано Јужним током. Србија за сада нема могућности да добије тај гас, и Северни ток 2 могао би бити алтернатива.

"Наша земља, ако се буде изградио Северни ток 2, имала би користи јер бисмо могли количине које су нам потребне да добијемо из Северног тока. А верујем да ће се Северни ток изградити јер је за њега заинтересовано неколико земља и већ су се укључиле и Велика Британија, Немачка, Аустрија", сматра Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије.

Међутим, градњи Северног тока 2 оштро се противи Америка, јер би прекид транзита руског гаса кроз Украјину угрозио економију те земље.

"Јужни гасни коридор мора да се заврши. То је наш приоритет јер настојимо да обезбедимо снабдевање из различитих извора и енергетску безбедност широм Европе", рекао је Амос Хохштајн, специјални представник САД за енергетику.

Иако Европска унија покушава да смањи зависност од увоза руског гаса, руски гасни гигант "Гаспром" саопштава да је од почетка године извоз у Европу повећао готово 18 одсто. Више од трећине потреба за гасом европске земље покривају увозом из Русије.

Број коментара 12

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.