Чарапе српски извозни адут

Иако је прошло седам година од гашења једног од најпознатијих српских произвођача чарапа, овог бренда, многи се сећају. Производњу чарапа, започету 1898. "Ударник" је прекинуо 2009. када је завршио у стечају.

"Мислим да су прошле златне године и да је прошао период када је могло нешто значајније да се уради на консолидациији и практичном достизању бренда Србије као произвођача чарапа" каже Драган Момић из КАСТ-а.

Да тржишна утакмица није лака, потврђују мали произођачи. У борби са конкуренцијом, кажу, имају своје адуте.

"Оно што сматрамо да смо годинама радећи постигли као компаративну предност на нашем тржишту, а и оно што радимо за извоз је чињеница да можемо да задовољимо специфичне захтеве купаца и да понудимо артикле који су за велике фабрике доста неисплативи", каже Момић.

Милорад Васиљевић из Привредне коморе Србије рекао је да наши купци из Европе могу да наруче одређену количину чарапа и за неколико дана добију у било ком европском граду.

Према његовим речима, оно што још Србију ставља у приоритете јесте што имамо обучену радну снагу која је остала из раније јаке текстилне индустрије у Србији и оно што није популатрно рећи то је да је цена радне снаге нижа него у околним земљама поготово у ЕУ.

За треће место на листи заслужних су страни улагачи у Србији. Они имају највећи удео у извозу.

"Успешна приватизација је нпр. била у Ивањици, у Суботици и онда су тамо Немци купили фирме и направили производњу чарапа. Само један произвођач из Ваљева је прошле године извезао чарапа у вредности од 100 милиона долара", каже Васиљевић.

Све то, ипак, чини свега 1,5 одсто укупног робног извоза, подсећају економисти. Сума, кажу, није велика, али значај није занемарљив. 

Економиста Горан Николић рекао је да једина корист за Србију, а што није мало, је то што те компаније плаћају бруто плате у Србији, плате порезе, доприносе, нето плату, практично оне носе гро посла, само једна компанија "Вали" носи пола извоза, а домаће покривају домаће тржиште.

Како би помогли овој грани текстилне индустрије из ПКС најављују ангажовање особа које би помагале да се пронађе купац у иностранству. Тако би пут од производне хале до профита био краћи.