Јефтинији евро оборио камате на стамбене кредите

Готовинске позајмице незаустављиво расту. Стамбени кредити су већ годинама на истом нивоу. Кредитно способних клијената је мало па се банке у привлачењу нових - утркују да понуде све ниже камате посебно на стамбене кредите.

Председник Извршног одбора Халк банке Кенан Бозгурт каже да је износ средстава за стамбене намене ограничен и прилагођен клијенту понаособ, јер се, како истиче, његова способност вреднује у зависности да ли рефинансира стари или узима нови кредит.

"Желимо да у мери у којој је то могуће кредити буду у динарима, а каматне стопе учинимо што конкурентнијим. Константно ћемо радити на томе, јер српској економији је потребна озбиљна подршка банака", напомиње Бозгурт.

Рекордно ниске камате Европске централне банке на евро од минус 0,14 одсто одразиле су се повољно и на цену стамбених кредита у Србији.

Онај који је узимао стамбену позајмицу од 50 хиљада евра на 25 година 2008. године када су камате биле шест одсто рата је износила 331 евро. Ако би се неко одлучио за исти кредит у мају ове године са најнижом каматом од 2,75 одсто рата би му била 226 евра што је за 105 евра мање.

Економисти кажу да грађани треба да искорите штампање новца у Европској унији која жели да подстакне економски раст што је допринело драстично јефтинијем евру.

"Пре кризе 2005, 2006. године за обрачун кредита узимано је два одсто. Сада је то фактички минус. Грађани треба да искорите ову повољну околност уколико су кредитно способни да реше своје стамбено питање", сматра Ђорђе Ђукић са Економског факултета у Београду.

Вредност стаменог крдитирања у Србији годинама стагнира и износи око три милијарде евра. Стручњаци кажу да до пораста кредитирања станова може доћи ако се подстакне економска активност. Уколико влада истраје на мерама за повећање економског раста, повећање стамбених кредита може да се очекује почетком 2018. године.