У сивој зони 200.000 потенцијалних пореских обвезника

Мирослав Ђиновић каже да у Србији послује око 470.000 регистрованих обвезника, а процене НАЛЕДА су да их је око 30 одсто у сивој зони.

"То значи да Пореска управа мора да контролише њих више од 600.000", навео је Ђиновић на конфернцији у организацији Фондације Конрад Аденауер и "Бизнис инфо групе" под називом "Аргументи" - Сива економија и пореске утаје - утицај на пивреду.

За толики број обвезника, додао је, недостају инспектори, и на терену и у канцеларији.

"Имамо недовољне капацитете, али и материјална средстава", рекао је Ђиновић, истакавши да су од почетка године порезници решили око 70 случајева нерегистрованих делатности.

Додао је да те случајеве не решавају тако што их масакрирају, да не могу да обављају делатност, него их утерују у легалне токове.

Навео је и да је крајње време да Пореска управа заузме место у систему државне управе, јер је без порезника добро функционисање државе незамисливо.

С друге стране, поред репресије, Ђиновић је поручио да је веома важно подизање друштвене свести о томе да би требало учествовати у сузбијању сиве економије.

"Свест која по питању активног учествовања мора бити на вишем нивоу. Морате да знате да, ако купујете производе из сиве зоне, ви сте саучесник, без обзира да ли сте предузетник. Тим пре што ти производи често нису јефтинији, већ је само буџет на губитку, и цела популација", оценио је Ђиновић.

Објаснио је да, ако грађани немају свест о сивој економији, не може да чуди ни што нема довољно путева, нити вртића, "па се љутимо зашто чекамо по неколико година да би дете кренуло у вртић".

Ђиновић је нагласио да је Пореску управу Закон о пореском поступку и пореској администрацији обавезао да активно учествује у борби против сиве економије, која ће се, према његовим речима, интензивирати кад и Закон о инспекцијском надзору у пуном обиму скупи на снагу крајем овог месеца.

Први ослонац у смањењу сиве економије и нелегалног пословања требало би да буде сузбијање свих њених појавних облика, али би циљу допринели и подстицаји и олакшање пословања за оне који би да раде легално, рекла је правни саветник за односе са привредом у НАЛЕД-у Драгана Илић.

Илићева је на конференцији рекла да је важно подизање свести грађана и привреде о потреби заједничке синергије и деловања како би се сузбила та појава.

"Сива економија треба да се посматра у ширем дијапазону, све до организованог криминала, јер реч је о великом броју људи крши све прописе и има слободан приступ у пословању, а не поштује прописе", рекла је Илићева.

Подсетила је на Национални програм за сузбијање сиве економије који је влада усвојила крајем прошле године, наводећи да је он почетак систематске борбе у сузбијању сиве економије, те да је један од циљева да се сива економија за пет година спусти на ниво од 26,7 одсто.

Национални програм садржи и Акциони план, који је, како је навела, најважнији, а очекује се да држава крене и са имплементацијом мера.

Наводећи да је први стуб борбе против сиве економије сузбијања свих њених појавних облика, а други чине подстицаји за привреду, Илићева је приметила да је привреди за легално пословање важно да се смање административна оптерећења, али и да се информише јавност о значају сузбијања сиве економије.

"Растерећење легалног пословања је веома важно", нагласила је Илићева и додала да је важна и казнена политика, апелујући на бољу координацију свих надлежних служби, јер тврди да често починиоци не буду кажењни, чак ни процесуирани.

Привредници се, с друге стране, како је навела, углавном жале на нелојалну конкуренцију и огромне парафискалне намете, због чега сматра да је проширење фискализације такође важно.

Да би се подигли приходи буџета неопходно је подићи ниво фискализације, поручила Илићева.