Како се утврђује курс динара?

Златно правило тржишне економије – понуда и тражња – важи и за цену новца, ако се не умешају шпекуланти који наглом куповином или продајом, или циљаним информацијама поремете цену. Банке објашњавају да, када клијенти упуте захтев за куповином или продајом валуте, сем Народне банке, нико не може да види ценкање и међусобну преписку.

"Они посматрају нас као један затворени систем и када год је у таквом систему тражња за девизама већа од понуде, они ће проценити интензитет и карактер те тражње и интервенисаће уколико виде да је карактер трајнији. Промет на том међубанкарском тржишту у првом кварталу је био око две милијарде евра, односно 30-ак милиона евра дневно", каже Срђан Недељковић из банке "Сосијете женерал".

У складу са стратегијом очувања стабилности цена, Народна банка се руководи пливајућим девизним курсом, што подразумева да се курс динара утврђује на основу понуде и тражње. При томе, централна банка интервенише само да би ублажила прекомерне дневне осцилације девизног курса.

Иако је динар релативно стабилан, Народна банка би да предупреди стање које смо имали од 2010. до 2012. године.

"У последње три године, интервенције на међубанкарском девизном тржишту НБС спроводи тако да с мањим трошењем девиза постиже већу ефикасност. То показује податак да је од 2010. до августа 2012. године, за одбрану курса потрошено 3,7 милијарди евра девизних резерви. При томе, динар је ослабио 19,5 одсто. Од августа 2012. потрошен је двоструко мањи износ, уз слабљење динара према евру од само три одсто или у просеку један одсто годишње", наводе у НБС.

Стручњаци кажу да је, од шпекулативних информација, за креирање курса важнији прилив девиза.

Девизне резерве Народне банке тренутно су 9,5 милијарди евра. Смањење девизних резерви у марту за око 350 милиона евра највише је резултат плаћања према страним кредиторима и исплате хартија од вредности у вредности од око 286 милиона евра. Такође су смањене обавезне резерве банака и исплаћена стара девизна штедња, за шта је потрошено око 195 милиона евра. У исто време забележен је и прилив од 187 милиона евра, између осталог, и од депозита за продају смедеревске железаре.

Притисци на слабљење домаће валуте последица су и дешавања на светском тржишту.

"То значи да у тим кретањима постоји неки регионални тренд и тај тренд је узрокован изласком инвеститора из портфолија у тим локалним валутама, пре свега мисли се на трезорске записе тих држава", каже Марко Данон, економски аналитичар "Хипо Алпе Адрија банке".

Дакле спуштање камате на евро и подизање камате на долар тера инвеститоре у Америку. Зато би јефтин новац требало искористити за инвестиције и производњу за извоз, а не за штедњу.