Задужбине незнаних инвеститора

У шабачком крају озакоњење нелегалних објеката подељено је на 13 зона. Решења о рушењу грађевински инспектори најпре уручују онима који су нелегално градили у градској зони.

"Према садашњем плану, села би требало да дођу на ред тек у септембру, октобру. Најчешћи проблеми са којима се сусрећемо јесу и сам отпор наших суграђана који не желе да сарађују са комисијом за попис", указује начелница Одељења за урбанизам у Шапцу Јелена Јекић.

Радомир Божић из пројектног бира "ТЕРАПРОЈЕКТ - Шабац" сматра да је потребно доста времена да се сви објекти прво попишу.

"Да се све заврши, мислим да ће потрајати неколико година", наводи Божић.

У Београду, већина инвеститора је нелегално градила на земљишту у јавној својини, а да се притом не зна ни ко су.

"Ако имамо ситуацију да је комплетна зграда oзидана на јавној површини, где инвеститор не постоји или не могу да га нађу, власници станова би требало да образују скупштину станара и на тај начин улазе у процедуру с тим што је мало компликованија и тражи више докумената", објашњава Мирјана Ђурђевић из "Т.А.С Инжењеринга" у Београду.

У Секретаријату за имовинско-правне послове кажу да они не истражују ко је носилац грађевинске дозволе или инвеститор нелегално изграђене зграде, већ да само поступају на основу захтева за озакоњење.

"То значи да се на основу документације коју он прилаже, то је копија плана, извод из листа непокретности и геодетски снимак, доноси решење да земљиште под објектом представља земљиште за редовну употребу. На тај начин се ствара предуслов за даље кораке да се касније то земљиште њему отуђи", напомиње секретар за имовинско правне послове у Београду Славица Савчић.

Међутим, стручњаци сматрају да у Закону о озакоњењу мора да се промени одредба "непознати инвеститор" јер се, наглашавају, зна ко је добио грађевинску дозволу за сваки објекат.

"Ако је објекат у целости нелегалан и ако је изграђен на јавној својини, онда по садашњем закону о озакоњењу објеката општина мора сама од себе, што је интересантна конструкција, да купује плац за такву зграду, тј. да га купи у име и за рачун непознатог инвеститора да изврши депоновање средстава на посебан рачун општине. Једино на тај начин може да се врши озакоњење тј. доношење збирног решења за целу зграду", истиче грађевински консултант Симо Стокић.

Тек после тога, власници станова могу да озаконе станове и плате општини средства која је она издвојила за озакоњење зграде. Пореска управа одређује цену закупа јавног земљишта на коме је изграђен објекат, а она је за сваку градску зону различита.