Шестовић: Очекује се већи привредни раст ове године

У Србији се ове године очекује привредни раст од 1,8 одсто, а за 2017. Светска банка прогнозира раст од 2,3 процента, наводи се у редовном економском извештају Светске банке, који је представљен у Београду.

Сличну прогнозу раста за ову годину даје и Међународни монетарни фонд, који оцењује да ће у 2016. раст износити 1,75 одсто.

Раст прогнозиран за ову годину за један проценат је виши него што је био претходне године, када је, уместо очекиваног пада, забележен раст од 0,8 одсто. 

Главни економиста Светске банке Лазар Шестовић изјавио је да има разлога да се верује да ће раст у овој години бити и већи од прогнозираног.

Он је навео да су у прва два месеца ове године забележени раст инвестиција, и опоравак потрошње домаћинстава, а такође, додао је, благо расту зараде у приватном сектору.

"Кад имате те компоненете - потрошњу и инвестиције, очекује се и раст БДП-а", рекао је Шестовић и подсетио да је за ову годину је планирано додатно смањење фискалног дефицита што су циљеви у оквиру аранжмана који је Србија закључила са ММФ. 

Уз констатацију да је са нивоа од преко шест одсто, дефицит у прошлој години смањен на 3,7 одсто БДП-а, Шестовић наводи да се очекује да укупни дефицит на крају ове године буде нешто нижи, 3,5 до 3,6 одсто БДП-а, а постоји могућност да се јавна потрошња додатно смањи.

Истиче да су у претходној години стране директне инвестиције достигле 1,8 милијарди евра, што је "више него добољно да се покрије дефицит без додатног задуживања у иностранству", па је спољна позиција Србије била добра.

"То је било веома позитивно и прелива се и наставља и у 2016. години", рекао је Шестовић и указао на "фактор каматних стопа", јер је Србија доста задужена и много новца одлази на сервисирање дугова, што собом повлачи и то да свако колебање на релацији долар-евро утиче и на задуженост Србије.

Шестовић је оценио да би на средњи рок Србија могла да се врати на стопе раста пре кризе, отприлике три до четири одсто БДП-а годишње.

"То је у складу са прорачунима", рекао је Шестовић и додао да су стране директне инвестиције у порасту, али да сада, за разлику од претходних година кад смо имали по једну велику трансакцију, имамо велики број малих инвестиција, што је, како је приметио, веома битно јер диверсификујемо ризик.

Шестовић је рекао и да би у остваривању већег раста важну улогу могла да има ауто-индустрија и навео да Србија има 47 произвођача делова, има и "Фијат", те је, констатовао је, наш извоз ауто-индустрије значајан фактор укупног раста.

"Јуче је отворена још једна фабрика и Лир је дошао у Нови Сад, а све земље у централној Европи које су брзо расле, успеле су то јер су покретале ауто-индустрију. Овај сектор покреће локалне компненташе, запошљавају много људи и извозно је оријентисан", закључио је Шестовић. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом