Данска лекција о органском млеку

У Европској унији је лоше време за млеко, али не и за органско. После Немачке и Француске, Данска је највећи произвођач таквог млека у Европи, са 500 милиона литара само прошле године. Фармери добијају субвенције - од млекара, државе и европских фондова, штите их удружења, а имају и сигуран пласман.

Србија не заостаје у квалитету производа али је још пионир у органској производњи млека.

Највећа је у региону, има 2.200 грла, 32 хектара пашњака и 1.740 хектара под органским житарицама, али је органска фарма у Чуругу једина у Србији. Краве су на отвореном, хране се травом, силажом и органским концентратом. Услови у шталама - европски.

"Ми пласирамо на тржите око шест милиона литара млека годишње. Идеја је да једног дана имамо око 8.000 по крави годишње, у овом тренутку смо на нивоу од 7.000", каже Јован Поповић, извршни директор за производњу фарме у Чуругу.

Млеко има европски сертификат за квалитет, али остаје на домаћим рафовима.

"Имате ситуацију да на полицама у Србији можете наћи белгисјко увозно органско млеко које је по истој цени као и наше млеко, али тај произовђач има 3,2 пута више подстицаје него ми у Србији. И то наше пословање чини нерентабилним", каже власник органске фарме из Чуруга Саша Витошевић.

А у Унији иста слика, али другачији услови за пољопривреду.

У Данској се поизводњом органског млека бави око 300 фарми и тај број сваке године расте и то са разлогом. Овај начин производње субвенционише се са 100 евра више по хектару, у односу на конвенционалну производњу, а цена млека у радњама је виша за чак 50 одсто.

Пер Томасен се органским сточарством бави 18 година, и није се покајао. Има 230 крава, а свака даје 11.000 литара млека годишње.

"Добијамо субвенције и од млекаре. У овом тренутку оне су прилично високе у односу на 1998. када сам ја почео. Томе доприноси и потражња за органским млеком у Данској, Европи и Кини", каже фармер Пер Томасен.

Та прекогранична потражња за органском храном пуни Данску касу са 230 милиона евра годишње. Касу пуне и домаћи купци, трећину млека коју купују органског је порекла.

"На глобалном нивоу ми смо први у свету по куповини органских производа у радњама, 2014. то је било око 7,6 одсто и та бројка стално расте у односу на потрошњу конвенционалне хране", каже Андерс Кристијансен из Министартва за храну, пољопривреду и рибарство Данске.

Данска школује и децу за органску производњу. Иако су из града, немају ни искуство ни земљу, ученици органске средње школе желе да постану фармери.

"Занима ме само органска производња. Мислим да је она боља и за земљиште и за животиње", каже ученик Фредерик Волф.

О будућности органске производње брину млади, али и Удружења пољопривредника која данском фармеру гарантују да ће његово млеко бити откупљено и то за најбољу цену.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.