Више новца за кредит уз мере НБС

Јелашић је на конференцији за новинаре објаснио да се, ретроактивно од 1. октобра, неће обрачунавати обавезна резерва на средства узета у иностранству и то на кредите банака из иностранства, субординирани капитал из иностранства и задуживање компанија за финансијски лизинг.

Биће промењена и структура полагања обавезне девизне резерве и уместо досадашњих 90 одсто у девизама и десет одсто у динарима, биће 80 одсто у девизама и 20 одсто у домаћој валути, што ће ослободити око 350 милиона евра у корист банака и омогућити већу тражњу за динарима и више кредита у динарима, рекао је он.

Гувернер је нагласио да мере НБС не иду на терет стабилности банкарског сектора, као и да обавезна резерва од 40 одсто на девизне депозите грађана остаје неизмењена.

Јелашић је указао да нове мере неће обезбедити исти обим кредита као и до сада, пошто је еурибор и даље висок, могућност приступа новцу је ограничена, чак и централама банака и биће потребно више времена да тржиште капитала профункционише.

Обим обезбеђивања нових кредита зависиће од расположивости и цене иностраних извора, који су били половина извора до сада, као и од домаће штедње, која ће у блиској будућности бити најважнији извор кредитирања, додао је он.

Јелашић је истакао да се време јефтиних кредита и агресивних понуда финансирања неће задуго вратити, да ће динарски кредити значајно добити на популарности, а њихова цена зависиће од инфлације, пошто нижа инфлација значи нижу референтну каматну стопу и јефтиније кредите.

Према његовим речима, очекује се и да ће банке понудити знатно атрактивније камате на уложена средства.

Јелашић је истакао да се у Србији информације о догађајима на светском финансијском тржишту преносе нетачно и делимично, ствара се неоснована тензија, па је дошло и до одређеног смањења депозита грађана у банкама.

Гувернер је објаснио да мањи обим депозита значи и скупље кредите и мање кредита привреди и грађанима, као и да новац "склоњен са стране", не само да не зарађује, већ га "једе" инфлација, која је у евро зони 3,6 одсто годишње.

Српски банкарски сектор је добро припремљен за евентуалне спољне изазове, нагласио је Јелашић и додао да НБС није против повећања суме осигураног депозита, иако та мера није неопходна због високе солвентности и ликвидности банака.

НБС делује на очувању курса динара

Говорећи о курсу гувернер је указао да прве котације на међубанкарском девизном тржишту данас показују да је динар благо ојачао према евру, и курс евра креће се између 82,68 и 82,78 динара и истакао да ће се курс и надаље формирати тако да не буде значајних дневних флуктуација које би пореметиле функционисање девизног тржишта.

НБС неће по сваку цену користити девизне резерве да би се супротстављала тренду, а биће уважен и утицај курса на остварење циљаног распона инфлације и обезбеђење адекватности девизних резерви, додао је Јелашић.

Јелашић је потврдио да ће у последњој недељи октобра у Србију доћи представници Међународног монетарног фонда и изразио наду да ће представници владе послушати њихове препоруке о изради буџета за наредну годину.

Гувернер је раније изјавио да би Србија требало да склопи нови аранжман са ММФ-ом пошто би то обезбедило транспарентније вођење економске политике и "више јефтинијег новца" из иностранства.

Јелашић је оценио да би то била шанса Србије да побољша свој кредитни рејтинг, па би тако могла да повуче више средстава од међународних финансијских институција.