Производња меда све популарнија и исплативија

Откупна цена од четири до пет евра за килограм меда, односно седам евра ако га произвођач сам прода, примамљива је, па се медарством почињу бавити незапослени али и они са малим примањима. Просечна српска плата може се зарадити са 150 кошница, у добрим годинама и са мање.

"Може да се производи матични млеч, восак, прополис и отров пчелињи. Све су то врло цењени и врло тражени производи на нашем и на тржишту у свету. Сарадња воћара и пчелара је индивидуална, остављено је да сами сарађују и да се договарају", каже пчелар Спасоје Рајевић.

И воћари и пчелари се надају на ће њихова права боље уредити нови Закон о сточарству. Мића Младеновић, професор пчеларства на Пољопривредном факултету каже да закон неће бити примењив све док се не постави повереник пчелиње паше.

"Таква особа је неопходна као у западној Европи као у Словенији, јер се она брине да пчелињаци буду правилно распоређени на терену, да не доје до пренатрпаности, да не долази до ширења болести, налета пчела", објашњава професор са Пољопривредног факултета Мића Младеновић.

Пчеле опрашују 40 одсто цветница и више од 200 пољопривредних култура. Алберт Анштајн је израчунао, нестану ли пчеле за четири године, нестаће и човек.

Помор пчела је светска прича, али у Србији разлога за оптимизам ипак има. Прошле године извезли смо 10 одсто од рекордних 12.500 тона меда који смо произвели. Заштићено географско порекло имају Хомољски, Фрушкогорски и Качерски мед. У поступку заштите је Ђердапски мед.

"Све је више младих који се баве пчеларством, извоз меда такође расте, прошле године је вредео девет милиона долара", каже Мирјана Мишчевић из Групације Привредне коморе Србије за пчеларство.

Подстицај Министарства пољопривреде по кошници је 600 динара. Предвиђена су и бесповратна средства за набавку пчеларске опреме.