Око 14.500 приговора потрошача у 2015.

"Из Националног регистра за приговоре потрошача у прошлој години први пут имамо мање позива и притужби - око 14.500 позива, што је за око 2.000 мање у односу на 2014. годину", рекао је Расим Љајић који је у "Делта ситију" делио грађанима информативни материјал правима потрошача.

Према његовим речима, до побољшања је дошло због већег нивоа заштите потрошача и веће савести трговаца и потрошача.

"Највећ број притужби и позива се односи на куповину обуће, мобилних телефона, рачунара,  намештаја, телевизора и одеће", навео је министер.

Љајић је истакао да је Светски дан заштите потрошача прилка да то министарство настави кампању која има за циљ да упозна грађане са правима и обавезама купца И трговаца, као и да подижемо свет о значају ове теме.

"Када оцењујемо стање у заштити потрошача ми обично разматрамо нормативе, на ком је нивоу свет грађана и да ли је закон примењен у пракси односно да какво је стање у реалности. Што се нормативе тиче, ми смо 99 одсто усклађени са регулативом ЕУ и уградили све директиве Европске комисије о заштити права потрошача. Имамо добар закон који је донет пре годину и по дана, јер штити потрошаче и не штети трговцима, односно афирмише добру пословну праксу трговаца", нагласио је Љајић.

Он је истакао да је свест грађана на далеко већем нивоу него пре пет година када нису знали ниједно потрошачко право.

"Тржишна инспекција је прошле године имала контроле у око 4.000 случајева и реаговла је на 3.000 позива грађана. Такође, у протеклих годину и по дана је поднела 1.322 прекршајне пријаве због кршења одредби закона према купцима", навео је Љајић.

Према његовим речиа, највише притужби је било са територије Београда 46 одсто, на другом месту је Војводина 23 одсто и остатак Србије свега 31 одсто притужби.

"Не можемо да утичемо на судске поступке, ту је важна улога организација за заштиту потрошача. Настаојимо  да повећамо капацитете свих организација и удружења за заштиту потрошача, што је стандард и у ЕУ да нагласак буде на удружењима", рекао је Љајић додајући да  суд треба да буде последња инстанце.

Он је казао да министарство не може да утиче на судове због спорости у споровођењу поступака, али да може да апелује.

"Волели бисмо да суд брже доноси одлуке на основу жалби, притужби и преркшајних пријава", поручио је Љајић.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић је казао да све више грађани зна своја права и да је прошле године то било свега 15 до 20 одсто, док сада своја права зна чак око 70 одсто грађана.

"Тражимо увођење прекршајних налога односно измене и допуне закона, то значи да за све прекршаје које трговац направи, а доказиво је одмах, да се не иде на суд", казао је Паповић.

Како каже, Министарство трговине је покренуло око 500 прекршајних поступака у претходних неколико година.

Према подацима те организације, највише су се грађани жалили на мобилне телефоне, рекао Паповић и додао да се чак 73 одсто потрошача жалило на квалитет свог мобилног телефона, као и да је било доста жалби на услуге мобилних опрератера.

На пример, у периоду од две године купац има право на рекламацију иако нема гаранцију за купљени производ, а трговац има осам дана рок да одговори на рекламацију.

Такође, шест месеци купац има право да робу која није исправна замени или тражи новац назад. У тих шест месеци неисправна роба може бити поправљена, али изричито уз сагласност купца.