Сертић: Без злоупотреба у програмима у "Години предузетништва"

"Уверен сам да злоупотреба неће бити. Наши људи су добри и вредни, и само желе да знају да свако ко испуни критеријуме за неки од 33 предвиђена програма може да буде на листи и да му се одобри подршка, а не да се о томе одлучује политички или другачије", рекао је Сертић у изјави Танјугу.

Министар привреде је истакао да ће се на тај начин манифестовати поверење између привреде и државе и додао  да ће подаци о томе која компанија је у оквиру неког од програма добила новац државе, колики износ, за коју намену и сврху, као и који су рокови реализације бити јавни и свима доступни.

Сертић је објаснио да ће све бити објављено на порталу godina preduzetnistva.rs.

Министар је навео да је уведена и новина, јер сада постоји и отворени програм који се налази на платформи, који подразумева да предузетници предложе сами шта мисле да држава може да уради у смислу креирања финансијских политика подршке.

"И ту смо део новца одвојили за бесповратну помоћ, а део за кредит. Добили смо већ стотине предлога. У првих шест месеци ћемо скупљати информације, оно што са стручњацима будемо издвојили као најзанимљивије и што би могло да да најбољи ефекат, то ћемо да имплеметирамо и да објавимо преко лета како би се реализовало", рекао је Сертић.

Указујући колико је држава озбиљна у намери да "Година предузетништва" буде успешна, Сертић је рекао да је влада планирала да мења чак 40 закона како би поправила пословно окружење.

Сертић је објаснио да се "Година предузетништва" заснива на три стуба -  унапређење пословног окружења, директна подршка предузетницима и развој предузетничког духа.

Говорећи детаљније о првом делу, Сертић је рекао да је у плану да се скрате административне процедуре, да се уведу електронски обрасци, а затим и борба против сиве економије која је, како је рекао, један од кључних стубова.

Према његовим речима, у плану је и унапређење инфраструктуре, да општине обезбеде пут, гас, воду и све како би људи који хоће да унапреде пословање могли да рачунају на то.

Други сегмент је, наводи министар, директна подршка која има два елемента - финансијски и нефинансијски.

"Имамо програм намењен почетницима који немају фирму већ само добру идеју, а ту су и они који раде до две године, такозвани стартапови, којима је некад и важније да имају саветника, неког да им каже како од добре идеје да направе и добар бизнис", рекао је он.

Помоћ државе

Министар је додао да ће држава помоћи, али да ће се укључити и регионалне развојне агенције, Привредна комора Србије, како би предузетници свуда у земљи имали подршку.

Паралелно, казао је, припремљен је и озбиљан сет финансијске подршке, а у фокусу су поготово жене и млади, који би моги да рачунају на грантове до 50 одсто износа, за опрему, улагање и средства за посао.

Програм постоји и за компаније које већ раде, а такође је реч о финансијској и нефинансијској подршци.

Оне могу да рачунају на 25 одсто бесповратне помоћи од државе, а за остало ће бити могуће да добију повољан кредит, за који ће гарантовати машином коју су купили, уз самостално учешће од пет одсто.

Он је указао и на важност кластера, који већ постоје али, приметио је, нису довољно развијени.

Када је реч о развоју предузетничког духа, казао је да је пре свега акценат на едукацији. Сертић је поновио да су људи у Србији вредни и радни, али да имају проблем лошег наслеђа.

Код нас је тек 90-их добијена могућност да људи отварају фирме, али чак ни законски нису ослобођени свих проблема.

"Посебна је прича што ни друштво није прихватило потпуно предузетништво, јер су раније под предузетницима сматрали оне који су се на брз и спекулативан начин обогатили. То се приказивало као предузетништво, али то није то", објаснио је додајући да у Србији ни грађани ни држава нису подржавали тај вид рада на прави начин.

Сертић је рекао да овај пројекат подржавају и ЕУ, Светска банка, Међународни монетарни фонд, Европска банка за обнову и развој...