ЕБРД: Нова влада треба да настави структурне реформе

Питер Табак је цитирао Извештај ЕБРД о транзицији, у коме се наводи да након кризе регион којем припада и Србија мање инвестира него раније, а то, додао је, није довољно.

"Србија мора да инвестира више, како би остварила бржи економски раст. Неопходно је даље унапређење пословног окружења које ће стимулисати прилив страних инвестиција које доносе модерну технологију, побољшавају продуктивности и конкурентности, а тиме и подстичу економски раст", рекао је Табак у изјави Танјугу.

Према његовим речима, победник избора би требало да настави политику фискалног прилагођавања и структурних реформи, што између осталог подразумева унапређење правног оквира и решавање проблема ненаплативих кредита.

Влада би, како је рекао, требало да доврши посао на реформи јавног сектора, али тако да се упркос смањењу броја запослених побољша квалитет услуга.

"То би требало да допринесе одрживом фискалном прилагођавању кроз смањење трошкова државне администрације, али и да буде праћено смањењем бирократије", навео је Табак.

Подсетио је да је Србија до сада учинила важне кораке на фискалном плану и да је упркос томе прошле године изашла из рецесије и остварила раст.

Последње процене говоре да је раст у 2015. износио 0,7 одсто, ове године се очекује убрзање на 1,8 одсто, на шта је утицало неколико фактора.

Табак наводи да су расту који је вођен инвестицијама и извозом допринеле структурне мере започете прошле године и нешто раније и међународно окружење.

"Ниска цена нафте и пад каматних стопа у земљи ублажили су пад потрошње услед фискалног прилагођавања, а релативно повољно окружење у еврозони помогло је српским извозницима да остваре значајан раст", објаснио је Табак.

Табак је рекао да су у извештају ЕБРД у фокусу и мале и средње фирме, и предлози како да оне дођу до неопходних кредита. Један од начина је, наводи, да се унапреди корпоративно управљање, уведе редовно финансијско извештавање, а важно је и да банке развијају "relationship banking", то јест да буду спремне да иду изван формалног односа према клијентима приликом одобравања кредита.

"Приступ јефтинијим и дугорочнијим кредитима би помогао, а Србија је на добром путу да то оствари, јер су кредити посебно у динарима битно појефтинили. Сада је тренутак да се приступи развоју тржишта капитала у локалној валути и да се обезбеде кредити у локалној валути оним фирмама које немају приходе у страној валути", сматра Табак.

Додаје и да ЕБРД има доста посебних програма за подршку малиm и средњим предузећима на Западном Балкану. Осим доделе бесповратних средстава за саветодавне услуге, постоје и посебни програми, попут оних за жене предузетнице и мала и средња предузећа, које ЕБРД одобрава преко пословних банака, са циљем да олакша приступ дугорочном финансирању.