Камате на штедњу никад мање, прилика за осигурања и фондове

Најаву нове економске кризе и пад берзанских индекса у свету српско финансијско тржиште дочекује опорављено од претходне кризе, али са смањеним растом банкарске штедње и падом камата. Ту ситуацију осигуравајуће куће и инвестициони фондови користе да, уз добит која је код њих тренутно већа, привуку улагаче.

Осигуравајуће куће све чешће нуде полисе животног осигурања на краћи рок, уз једнократну уплату веће суме. Ко има, ваљало би да размисли како да упосли свој новац да за њега на најбољи начин приходује.

Хасан Ханић са Београдске банкарске академије каже да каматна стопа на штедњу на три године никад није била нижа и да на евре износи 0,77 посто.

Директор "Grawe" осигурања Кристоф Цетл каже да укамаћивање у оквиру осигурања живота иде од два и по до три одсто на годишњем нивоу, и да зависи од дужине трајања уговора.

Осим унапред утврђене добити, која је при осигурању на ту суму и трогодишњи период око 400 евра, улагач може да рачуна на додатни принос из добити пословања осигуравајуће компаније. Ипак, основна предност је, кажу, само осигурање.

"Осигуравач преузима ризик за случај околности које су уговором дефинисане да исплати осигурану суму и пре истека полисе, периода на који је полиса уговорена, без обзира на износ до тада уплаћених премија осигурања", објашњава директор "Винер штедише" осигурања Зоран Благојевић.

На црту уобичајеним начинима штедње поново излазе и инвестициони фондови.

Пре кризе располагали су са 60 милиона евра повереног новца, а сада је тај износ удвостручен.

Седамдесет одсто средстава уложили су грађани, углавном у новчане фондове, који послују са мање ризика.

Директор Фонда "Рајфајзен инвест" Раде Бјелобаба каже да клијенти који желе да прихвате већи ризик могу да изаберу фондове акција, који у дужем временском периоду могу да обезбеде већи принос него у осталим фондовима.

Ипак, пад банкарских камата на дужи рок не би био добра вест за осигурања и инвестиционе фондове, јер велики део повереног новца и даље улажу у банке. И то није једини разлог.

Ханић сматра да не би било добро да се тај тренд пада каматних стопа настави, јер је повезан са висином инфлације, а ниска инфлација не делује позитивно на привредни раст.

"Обично постоји висока корелација између висине инфлације и висине каматне стопе. С једне стране, то дестимулише штедњу, а ниска штедња не омогућава инвестиције", објашњава Хасан Ханић.

Тренутно стање на тржишту камата добра је прилика за осигурања и фондове да у своју корист измене структуру штедње у Србији.

Такав тренд могли би да помуте весници нове глобалне кризе коју, овога пута, тврде познаваци, није покренуо финансијски сектор.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.