"Прокоп" почиње са радом после четири деценије

Железничка станица "Прокоп" најављивана је као кључни инфраструктурни пројекат још од 1977. године, када је почела њена изградња. Замишљена као део београдског железничког чвора, због сталног недостатка средстава и инвеститора до данас није завршена. Ипак, прва фаза "Прокопа" је готова, па ће сутра бити пуштена у саобраћај нова линија од Београда до Новог Сада. Завршетак изградње очекује се за две године.

Првобитни план је био да се радови заврше за годину и по дана и да први воз крене на Празник рада, 1. маја 1979. године. Али, чешће су се померали рокови него машине.

"Све је исто, само њега нема", готово да је важило за "Прокоп" у претходних 40 година. Изградња станице је почела у Титово време, а до сада скоро да није било помака.

Нису помогли ни самодоприноси Београђана. Радови су више пута прекидани и поново свечано покретани. Последњи пут у децембру 2014. године. За 420 дана сређени су перони, постављене шине, сигнализација.

Директор инфраструктуре у "Железницама Србије" Горан Максић каже да то значи да ће путници из система "БГ воза", односно градске железнице, редовно ту улазити у возове и излазити из њих.

"Од сутра уводимо два нова поласка на релацији Београд Центар – Нови Сад", додаје Максић.

Прва фаза је коштала 26 милиона евра, а реч је о кувајтском кредиту. Српска страна, односно фирме окупљене око "Енергопројекта", урадила је 80 одсто. Завршетак целог "Прокопа" један је од услова да се из Савског амфитеатра измести Железничка станица.

Директор "Енергопројекта" Владимир Миловановић каже да се у оквиру две године добар део саобраћаја који сада пролази кроз град, може изместити око Београда.

"Али, крајње измештање читавог железничког система ван Београда биће могуће тек завршетком моста у Винчи", истиче Миловановић.

Ипак, готова је само прва фаза. Недостају приступни путеви и станична зграда.

Државни секретар у Министарству саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Миодраг Поледица наводи да су у току преговори са потенцијалним партнерима око наставка изградње, те да постоје опције јавно-приватног партнерства и комерцијалног задуживања.

"Морамо да урадимо боље приступне везе. Једна приступна веза мора да се уради са стране Булевара кнеза Александра и ту је већ Град Београд расписао тендер и ове године кренућемо у изградњу тог приступног пута. С друге стране, већа инвестиција за коју морамо да тражимо извор финансирања јесте приступна веза са стране ауто-пута, код Хитне помоћи", објашњава Поледица.

У "Железницама Србије" процењују да је за другу фазу потребно 40 милиона евра, а верују да је до сада за тај пројекат потрошено 90 милиона евра.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.