Да ли се ближи нова економска криза?

Да ли је ванредни економски програм француског председника предизборна одлука или прва линија одбране од надируће кризе, економисти нису сигурни, али, кажу, убризгавање две милијарде евра у француску економију није довољно да се ишта промени.

Економиста билтена Макроекономске анализе и трендови Миладин Ковачевић каже да не може да се отргне утиску да је то нека врста политичко-маркетиншког шока који рачуна на то да се заправо скрене пажња на проблеме.

ММФ и Светска банка скрећу пажњу на опасност због успоравање кинеске привреде и подизања камата у Америци.

Многи други отворено говоре о избијању нове глобалне кризе која, за разлику од оне из 2008, не долази из финансијског сектора. Неки саветују продају свих вредносних папира осим најсигурнијих – државних.

Економиста Махмут Бушатлија сматра да инсистирање на продаји јесте у ствари инсистирање на оживљавању берзанског пословања на западним берзама, које су угрожене ситуацијом на кинеским и далекоисточним берзама јер Кина води рачуна о својим интересима и не брине је много што се то прелива на остале", каже Бушатлија.

Стручњаци подсећају да је размена у свету веома успорена, да се велике земље затварају у својеврсне трговачке блокове, а раст привреда је успорен. Очекују да ће се вишегодишњи тихи рат курсевима централних банака Америке, Европе и Кине заменити ратом каматама.

"То може направити катастрофу прво у малим сиромашним земљама. Подизање базних каматних стопа изазива миграција капитала и поскупљује трошкове финансирања јавних дугова, ми смо ту врло изложени и потенцијално можемо бити јако угрожени уколико каматне стопе на доминантним тржиштима оду јако јако високо", рекао је Бошко Живковић из Економског института.

Ако је за утеху, процена стручњака је да на расплет нећемо дуго чекати, односно да ћемо током године бити начисто с тим колико је поремећај дубок.