"Бугарски ток" преко Србије у Европу?

"Бугарски ток" снажно гура Софија, а о томе како би се у пројекте испорука руског гаса Европи могла укључити Италија и њене компаније у Москви, ових дана разговарали су руски председник Владимир Путин и италијански премијер Матео Ренци.

Ренци је раније оштро замерио Европској комисији да нема ништа против "Северног тока 2", а зауставила је "Јужни ток", за који је снажно заинтересована била Италија.

"Бугарски ток" би делом био прикључен на већ изграђену инфраструктуру "Јужног тока", руски, азербејџански и гас из бугарских и румунских извора би се сливао у велико складиште и чвориште "Балкан" на обали Црног мора, а одатле би ишао такође у Србију, Мађарску, Словенију, Италију.

Европски и амерички енергетски стручњаци и аналитичари сад почињу озбиљно да гледају на изјаву бугарског премијера Бојка Борисова да ће постројења "Бугарског тока" бити стопостотно бугарска, дакле сагласна правилима ЕУ, али да ће се преко њих у складиште "Балкан" сливати и руски гас, по количини шестина оног што је предвиђано "Јужним током".

У Вашингтону се, као и досад кад је реч о енергетском повезивању Европе и Русије, с крајњом пажњом и одбојношћу гледа на могућности да руски гас ипак у замашном обиму долази у Европу, нарочито ако то значи да ће убудуће заобилазити Украјину.

Америчка агенција са стратегијске прогнозе "Стратфор" тако изражава сумњу да ће прорадити "Бугарски ток", мада каже да ће Бугари и Руси закуцати на отворена врата посебно у Србији, Мађарској и Италији, куда гас треба да протиче у Европу.

"Стратфор" наводи да се свакој врсти повезивања Русије с европским континентом и кад је у питању достављање руског гаса преко "Северног тока 2" у Немачку, противе нарочито Пољска, Литванија, Естонија, Летонија, Словачка, као и Украјина.

"Бугарски ток" и "Северни ток 2" би ишли на руку одлуци Москве да од 2019. обустави испоруке гаса Европи преко Украјине, коју Руси сматрају непоузданом, и пређе на нове путеве снабдевања.

Али то значи да Украјина, која је у огромним економским и геополитичким тешкоћама, губи око три милијарде долара годишње прихода од транзита руског гаса у ЕУ, а за Словачку, рецимо, то је губитак од скоро 400 милиона евра.

Мада су видљиви напори да се на већ изграђена постројења напуштеног пројекта гасовода "Јужни ток" надовеже и нови моћан подухват "Бугарски ток", којим би гас преко Србије ишао даље превасходно у јужну Европу, надлежни за енергетику у Европској комисији су загонетно рекли да засад о томе ништа не могу да кажу.

Бугарски највиши званичници су, међутим, јасно предочили да ће крајем јануара о томе разговарати с руским партнерима и прецизирали да цео потхват предвиђа довођење 10 милијарди кубних метара руског гаса, као и гаса из Азербејџана и бугарских и румунских извора у велико складиште и чвор "Балкан" код црноморске луке Варна.

Бугарски премијер Бојко Борисов је рекао да ће Софија све учинити да "Бугарски ток" уврсти у приоритетне пројекте Европске комисије, али је Ана Каиса Итконен, портпаролка европског комесара за енергетику Аријаса Кањетеа, агенцији Бета пренела да "о томе ништа не може да каже".

Незванично, европски дипломатски извори су објаснили да Комисија у Бриселу тек треба све темељино да процени и најпре од Софије и званично добије информације о припремама за "Бугарски ток".

Борисов је саопштио да пројекат значи да ће стпостотно бити бугарско власништво над цевима гасовода који преко бугарске, дакле и територије Европске уније, треба да усмеравају гас у чвориште "Балкан".

Бугарска ће гарантовати да ће затим цео пројекат функционисати у складу с прописима ЕУ, што је и било за Брисел спорно кад је реч о напуштеном пројекту "Јужни ток".

"Стратфор" у анализи наглашава да је "Украјина партнер који изазива невоље" Русији и указује на чињеницу да су власти у Кијеву од 1. јануара пет пута повисиле накнаду коју траже за промет руског гаса ка Европи.

Такође, објашњава да је Кијев одлучио да се у потпуности уклопи у енергетску политику Европске уније, чији су циљеви да се спречи велико присуство руске енергетске компаније "Газпром" у Европи и енергенти обезбеде из других извора и праваца.

"Стратфор" наводи и да је Италија љута на Европску комисију и Немце зато што пренебрегавају италијанске интересе, али истиче да ће "Газпром тешко обуставити прилив гаса преко Украјине, све док не осигура испоруку тог енергента другим путевима до свог другог по значају партнера у Европи, а то је Италија".

"Бугарски ток" отуд изгледа има будућност и зато што, опште је мишљење европских и америчких аналитичара, иза тога, као и иза "Северног тока 2", стоје интереси великих западноевропских компанија и профит.