Европска централна банка подељена око ризика од Кине

Резултат расправе је да треба да се пружи мање подстицаја привреди еврозоне него што је очекивано.

Европска централна банка смањила је каматну стопу и продужила свој програм подстицаја куповином обвезница, али је изненадила тржишта која су очекивала смелије акције.

Неки од 25 чланова управног одбора ЕЦБ сматрали су да бриге око Кине, која је кључно извозно тржиште за Европу нису још прошле.

Од тада су турбуленције на кинеском тржшту само расле, са наглим падовима акција које су повукле и индексе на европским и америчким берзама.

И даље није јасан утицај економског успоравања у Кини и проблема дуга на глобалну привреду.

ЕЦБ је смањила камату за депозите које комерцијалне банке остављају у централној банци на минус 0,30 одсто са 0,20 одсто.

Негативна каматна стопа има за циљ да наведе банке да више зајме новац уместо да га остављају у сигурним депозитима централне банке.

ЕЦБ је, такође, продужила своју куповину владиних и приватних обвезница од 60 милијарди евра месечно до марта 2017. године.

Тај подстицај је намењен за повећање инфлације, која се сматра сувише ниском на 0,2 одсто, као и за подстицање привреде.

Привредни раст се побољшава у Европи, али је и даље сувише слаб да смањи незапосленост.

Неколико чланова одбора желело је да повећају обим месечне куповине обвезница, али су остали у мањини.

Неки чланови одбора нису желели чак никакав подстицај уопште. Њихов аргумент је да је куповина владиних обвезница екстремна мера која треба да се користи да се фино прилагоди инфлација и да се таквом куповином смањује притисак на владе да реформишу финансије.

На челу противника подстицаја био је шеф немачке Бундесбанке Јенс Видман.