Прошло ружичасто доба приватизације

"Ми смо држава са текућим платним дефицитом у висини од 18 одсто и то се мора некако финансирати. Постоје четири извора - стране директне инвестиције, што је наравно најбоље, кредити, приходи од приватизације и резерве", рекао је Јелашић у интервјуу за бечки дневни лист "Стандард".

"Мораћемо да уложимо напоре у привлачењу страних инвеститора више него пре, јер кредити постају све скупљи", нагласио је гувернер. 

Подсетивши да страно задужење Србије износи око 19 милијарди евра, Јелашић је рекао да је једна трећина тог износа државни дуг и да ће због тога "државни буџет за следећу годину морати да буде јако рестриктиван".

Гувернер Народне банке Србије је рекао да грађане Србије већ дуже време погађа општа финансијска криза, а на питање да ли ће се криза у Србији продубити, Јелашић је одговорио да је оно што задаје бригу, на једној страни, свеже сећање становништва на инфлацију пре 15 година и тадашњи тотални колапс банкарског система, а, на другој страни, како медији у Србији извештавају о кризи и како на то реагују људи.

Јелашић је рекао да су штедни улози грађана безбедни и да становништво "делимично" повлачи штедњу из банака.

"Ове године смо имали раст од око једне милијарде евра када је реч о свежим депозитима, а сада постоји одлив сличан оном на почетку године. Надам се да то неће дуго трајати, јер су каматне стопе српских банака јако привлачне - од седам до девет одсто годишње", закључио је гувернер Народне банке Србије.