Дугалић: Расте ниво добрих кредита

Верољуб Дугалић је поручио и да је, први пут након дужег времена, и учешће лоших кредита, укључујући и привреду и грађане, испод 20 одсто, односно 19,9 одсто. 

На редовној конференцији за новинаре УБС-а, Николић је рекао да је укупан ниво кредита забележен 31. децембра 2015. износио 2.149 милијарди динара, а последњег дана 2014. године 2.122 милијарде.

Дугалић је рекао да је, када је реч о правним лицима у поменутом периоду забележен раст кредитне активности од 0,3 одсто после вишемесечне стагнације, чак и благог пада у кредитној задужености. 

"Раст кредитне активности у овој категорији је утицај сезонског карактера, јер пред крај године привреда живне и све компаније су активније", рекао је Дугалић.

"Углавном је током године била стагнација или благи пад. Тако да је овај раст благо охрабрење. Слична закључак важи и за физичка лица", рекао је Дугалић и додао да је за грађане раст кредита 5,5 одсто.

Укупна задуженост грађана на крају 2015. износила је 711,3 милијарде динара, док је тачно годину дана раније износила 674,2 милијарде.

Једино је, према подацима УБС, за годину дана опао ниво кредита предузетницима који је на крају прошле године износио 44,7 милијарди, а на крају 2014. 59,3 милијарде динара.

Добар сигнал стиже и када је реч о уредности у плаћању обавеза, где се, како је казао Дугалић, позитивне тенденције настављају.

Учешће доцње у укупним кредитима је крајем 2015. износило 15,3 одсто, на годину дана раније је то било за један процентни поен више, 16,3 одсто.

Доцња правних лица се смањила са учешћем у укупним кредитима од 20 одсто у новембру, на 19,3 у децембру. 

"То је охрабрујући податак, као и онај који се односи на становништво да је учешће доцње било 7,4 одсто у новембру и пало на 7,3 одсто у децембру. То су неки позитивни помаци, и надамо се да ће се таква тенденција наставити", рекао је Дугалић.

Он је истакао да се такав тренд одразио и на лоше кредите, односно на позајмице с кашњењем преко 90 дана.

"Први пут после дужег времена учешће лоших кредита у укупном обиму, укључујући привреду и становништво је испод 20 одсто, то јест 19,9 одсто. То је охрабрујући податак. Још увек је то велики удео, али оно што охрабрује је тренд смањивања који се наставља", рекао је Дугалић.

Када је у питању уредност више фактора је утицало, додаје он, наводећи да су велики системи под другачијим третманом, а поред тога указао је и на мере које су предузели НБС и Влада, а које дају резултат.

"Структурна решења и продаја лоших кредита даје све заједно добре резултате. Резултат није сензационалан, али та тенденција која је била неповољна је заустављена. Сада имамо чак пад удела лоших кредита", навео је Дугалић.

Признаје да је удео лоших кредита још велики и процентуално и номинално, али је ипак, истиче боље да удео буде 20 него 24 одсто.

"Пре избијања кризе 2007/08 имали смо удео лоших кредита од свега 4,7 одсто. Коначно тај тренд преокренут и надамо се бољим резултатима у будућности. И мере владе, НБС и пословна политика банака утицали су позитивно, а другачији порески третман ненаплативих потраживања утиче на овај податак", рекао је Дугалић.

Када су у питању текући рачуни и кредитне картице, Дугалић наводи да је у том сегменту месецима статус кво, без битних промена у погледу коришћења, доцњи и броја картица.