Сертић: Јавна предузећа ће бити прави сервис грађана

"Овим законом настојимо да продубимо контролу, а бићемо посвећени ширим аспектима деловања јавних предузећа. То је једини начин да утегнемо ствари и да јавна предузећа, која је држава  и овластила да раде, заиста постану сервис грађанима и другој привреди", рекао је Сертић Танјугу.

Предлог закона је у јавној расправи, а ресорни министар објашњава да је влада до сада, пре усвајања закона, крајем 2014. и почетком 2015. почела да мери поједине параметре, иако, како примећује, резултате нема с чим да упореди, јер се нико од претходника тиме није бавио.

"То нико до сада није радио. Не знам зашто, могу само да критикујем претходнике. Али, немогуће је да дођете као министар привреде да тражите податке о пословању јавних предузећа, а да вам службеници кажу "ми то не радимо, јер нам нико никад није рекао да би то требало да радимо"", изненађен је Сертић.

Уведена је та обавеза, истиче он, па у последњих годину дана јавна предузећа на свака три месеца достављају извештаје.

И ту је, наводи он, направљен озбиљан помак у 2015, јер су предузећа добила 19 тачака по којима морају да раде планове.

"Међутим, ми то немамо са чим да поредимо, осим са њиховим плановима. Тако смо их контролисали мерећи резултате у односу на оно што им је био план и у односу на реализацију сам задовољан. А и они су коначно схватили да ће их држава контролисати", рекао је Сертић.

Прецизирао је да у Србији ради 36 републичких и скоро 700 локалних јавних предузећа, да су већи проблем предузећа у надлежности локалних самоуправа, али да постоје проблеми на свим нивоима.

Рецимо, додао је, постоје случајеви да у најважнијим предузећима постоје потпуно разнородне делатноси, нека предузећа су класични монополи, док има и оних који су потпуно на тржишту.
Гледајући јавна предузећа, рекао је Сертић, мора да се води рачуна и о предусловима које би требало обезбедити руководству да би могло успешно да издржи конкуренцију, будући да приватне фирме немају ограничења која држава понекад намеће јавним предузећима.

То је илустровао примером Поште Србије, која је профитабилна иако се 47 компанија бави сличном делатношћу. Пошта, навео је, има највећу историју, капацитете, логистику, али има и велики  број непрофитабилних јединица у забаченим деловима земље.

"И у тим забаченим крајевима требало би да постоји неки шалтер на којем можете да подигнете пензију, предате пошту или да имате поштара.

Економски, то не може да буде исплативо, па то приватне компаније неће да раде, али Пошта Србије због друштвене одговорности то мора да ради и да финансира. Зато мора да се нађе одржив ниво", објаснио је министар.

С друге стране, истакао је, предузећа која добијају субвенције посебно морају да покажу максималан ниво одговорности. 

"И они који управљају таквим предузећима морају да знају да нису на положају, јер им је то дедовина, него их је држава поставила да за ту исту државу ураде добар посао. То значи да фирма има профит, да нема крађа и превара, да се сви стандарди и мерила корпоративног понашања примењују", казао је Сертић.

Према његовим речима, и субвенције које држава издваја морају да буду на оптималном нивоу. 

"Ако дамо "x" милијарди, рецимо Железницама Србије, морамо да знамо да су те паре заиста направиле разлику која је потребна да предузеће добро функционише. А  не да данас имамо ситуацију да јако мало карго транспорта иде преко Србије, зато што Железнице не могу да обезбеде међународне услове који су за то потребни, па да нас заобилазе и иду преко Румуније и Бугарске ка Блиском Истоку", закључио је Сертић.