Може ли Европа без руског гаса

"Северни ток" директно допрема руски гас до Немачке, а други крак тог гасовода осигурао би снабдевање Европе тим енергентом у будућности. Међутим, 10 земаља Европске уније тражи да се пројекат обустави како би се смањила зависност од руског гаса и очувао транспорт украјинским гасоводом, јер "Гаспром" најављује да ће том трасом смањити испоруке од 2019. године.

"Израчунали смо минималне количине потребне за транзит гаса кроз Украјину. Постоје земље које немају другог начина за испоруку гаса, осим преко Украјине", каже Валериј Голубев, заменик председника УО "Гаспрома".

Прва помоћ су резерве гаса у складиштима широм Европе, али то није довољно.

Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије каже да "Гаспром" за решавање тих проблема има око 13 милијарди кубика резерви гаса у подземним складиштима.

"Ако су 160 милијарди годишње испоруке руског гаса Европи, 13 милијарди је око осам-девет одсто. Дакле, то је количина која није у стању да покрије потребе Европе за гасом већ, понављам, само оне количине које су вршне потребе у току зиме", каже Вулетић.

Србија припрема проширење капацитета "Банатског Двора", а планира и градњу складишта у Итебеју. Како је украјински гасовод једини правац снабдевања балканских земља, као и суседи, тражимо друге могућности дотока гаса.

"Пре свега повезивање са земљама у региону кроз интерконекције а тиме и приступ европском тржишту природног гаса. Повезивање на будуће терминале који се најављују да ће бити изграђени и у Јадранском и у Црном мору", каже Љубинко Савић из ПКС-а.

Србија и Бугарска већ раде на гасном повезивању. Ове седмице, и Бугарска и Грчка договориле су се о градњи гасног крака. Тај гасовод почеће од српско-бугарске границе, код Димитровграда.

План је да те гасне интерконекције буду у функцији за две године и омогуће доток гаса из Азербејџана. Међутим, и ту су количине ограничене јер гаса нема довољно. Може ли Европа без руског гаса? Теоријски да, практично, за сада тешко.