Taбаковићева: Банкарски систем Србије је здрав"

Адекватност капитала банака у Србији је 21 одсто, иако је прописани минимум 12 одсто, а удео ликвидне активе у укупној активи је 35 одсто, истакла је Јоргованка Табаковић на презентацији извештаја о стању и изазовима у финансијском систему.

Табаковићева додаје да ризици по стабилност финансијског система и даље постоје, посебно они на који Србија не може да утиче, али да централна банка има механизме како да их ублажи.

Један од тих ризика је, како је навела, висок удео ненаплативих кредита у укупним кредитима од 22 одсто, али је за стабилност банкарског сектора важно што су сви ти кредити покривени резервацијама.

Према подацима Народне банке Србије (НБС), учешче ненаплативих кредита у укупним позајмицама је у трећем кварталу 2015. године смањено 0,8 процентних поена, са 22,8 одсто на 22 одсто.

Гувернерка НБС је указала да на отпорност банкарског сектора неповољно утиче и висока везаност кредита и банкарских депозита за евро, али је, по њеној оцени, позитивно што је у 2015. години 66 одсто нових кредита одобрених становништву било у динарима, као и 15 одсто нових кредита привреди.

Динарска штедња у октобру 2015. године била је 2,4 одсто већа него на крају 2014. и њен удео у укупној штедњи је четири одсто.

Централна банка је, како је подсетила Табаковићева, референтну каматну стопу у 2015. години снизила за 3,5 процентних поена, са осам на 4,5 одсто, што је повољно утицало на цену динарског кредитирања.

"Просечне каматне стопе на новоодобрене кредите становништву у 2015. су смањене са 16,9 на 13,2 одсто, а привреди са 10,9 на 7,5 одсто", навела је генерална директорка Сектора НБС-а за финансијску стабилност Ана Ивковић.

Ивковићева је истакла да су стрес тестови показали да и при већем повлачењу депозита не би била угрожена ликвидност банака у Србији.

"Коефицијент ликвидности остаје знатно изнад прописаног минимума и у случају најгорег сценарија који претпоставља повлачење укупних депозита у износу који је двоструко већи од оног који се десио у октобру 2008. године", навела је Ивковићева.

Водећи економиста Европске централне банке Франциско Ракон-Балестер оценио је да је за јачање стабилности финансијског система у Србији важно да се даље ради на решавању проблематичних кредита и смањује "евроизација", односно повећава учешће динарских кредита у укупним кредитима, као и динарских депозита.