Раст БДП-а у трећем кварталу у односу на 2014.

Републички завод за статистику саопштава да десезонирана серија података показује пад БДП-а у трећем кварталу од 0,4 одсто, у поређењу са претходним кварталом.

Напомиње се да је квартални БДП обрачунат према производном и расходном приступу, у текућим и сталним ценама.

Посматрано по делатностима, у трећем кварталу 2015, у односу на исти период претходне године, значајан реални раст бруто додате вредности забележен је у грађевинарству и износи 18,3 осто.

Следи индустрија и снабдевање водом и управљање отпадним водама, где је раст 8,3 одсто и финансијске делатности и осигурања, са растом од пет одсто.

Према агрегатима употребе бруто домаћег производа, у трећем кварталу 2015. у односу на исти период 2014, реални раст забележен је у издацима за финалну потрошњу државе 0,8 одсто, бруто инвестицијама у основне фондове 10,1 одсто, извозу робе и услуга 8,8 одсто и увозу робе и услуга 5,4 одсто.

Реални пад, посматрано према агрегатима, забележен је код издатака за финалну потрошњу домаћинстава и износи 0,6 одсто и издатака за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (НПИД) од два одсто, наводи се у саопштењу РЗС.

Октобарски раст индустријске производње 7,8 одсто

Индустријска производња у Србији у октобру 2015. године већа је за 7,8 одсто него у истом месецу прошле године, док је у првих 10 месеци ове године већа за 7,6 одсто него у истом периоду 2014, објавио је Републички завод за статистику.

Како се наводи у саопштењу, у октобру 2015. снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација имали су раст од 28,3 одсто у поређењу са истим месецом прошле године, рударство је зебележило раст од 10,9 одсто, а прерађивачка индустрија раст од 3,2 одсто.

Дошло је до раста у производњи енергије од 24,2 одсто, у производњи интермедијарних производа од 6,4 одсто, трајних производа за широку потрошњу од 5,5 одсто и капиталних производа где је раст био 3,1 одсто, док је смањење за 2,5 одсто забележено у производњи нетрајних производа за широку потрошњу.

Обим индустријске производње у октобру 2015. године, у односу на октобар 2014, године имао је раст код 17 области, чије је учешће у структури индустријске производње 63 одсто а пад у 12 области, чије је учешће у структури индустријске производње 37 одсто.

Како наводи РЗС, највећи утицај на раст индустријске производње имале су производња електричне енергије, експлоатација угља, производња основних фармацеутских производа и препарата, остале прерађивачке делатности и производња хемикалија и хемијских производа.

Десезонирани индекс индустријске производње за октобар 2015, у односу на септембар 2015, показује да је укупно остварен раст индустријске производње од 0,6 одсто и да је у прерађивачкој индустрији раст 0,8 одсто.

Производња малих предузећа (број запослених мањи од 50) која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку изабраних пјединица из сектора прерађивачке индустрије.

Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у октобру 2015. године, у односу на просек 2014. године у укупној индустријској производњи већа је за 17,2 одсто, а у прерађивачкој индустрији већа је за 15,8 одсто.

Спољнотрговинска размена око 23,589 милијарди евра

Укупна спољнотрговинска размена Србије од јануара до октобра 2015. била је око 23,589 милијарди евра, што је за 6,6 одсто више него у истом периоду прошле године.

Исказано у доларима, укупна спољнотрговинска размена Србије у првих десет месеци 2015. године била је око 26,34 милијарди или за 11,7 одсто мања него у истом периоду прошле године.

Извезено је робе у вредности од око 10 милијарди евра или за 8,3 одсто више у него у периоду од јануара до октобра 2014. године, док је увоз повећа за 5,4 одсто, на 13,54 милијарди евра.

Дефицит у првих десет месеци ове године био је око 3,48 милијарди евра, што је смањење од 2,1 одсто у односу на исти период 2014. године.

Покривеност увоза извозом износила је 74,2 одсто и већа је у односу на исти период претходне године, када је била 72,3 одсто.

У структури извоза и увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију (53,3 одсто и 59,4 одсто), роба за широку потрошњу (38 и 18,9 одсто) и опрема (8,8 одсто и 12,1 одсто).

Према подацима РЗС, у првих десет месеци ове године спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,1 одсто укупне размене.

Други по важности спољнотровински партнер су земље ЦЕФТА споразума, с којима Србија има суфицит у размени од 1,44 милијарди долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа као и извоза производа од метала и разних готових производа.

У извозу су главни спољнотрговински партнери били Италија (1,86 милијарди долара), Немачка (1,39 милијарди долара) и Босна и Херцеговина (991 милиона долара), Румунија (651 милиона) и Русија (596,4 милиона долара).

Главни спољнотрговински партнери Србије у увозу су Немачка (1, 88 милијарди долара), Италија (1,6 милијарди долара), Русија (1,49 милијарди долара), Кина (1,26 милијарди долара) и Мађарска (720 милиона долара).

Повећан промет робе

Промет робе у трговини на мало у Србији у октобру 2015. године био је у текућим ценама већи за 7,8 одсто него у септембру, а у сталним ценама увећање је било 8,2 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику.

У поређењу са октобром прошле године промет је у текућим ценама био већи за један одсто, а у сталним ценама, кад се искључи инфлација, за 2,4 одсто.

За десет месеци ове године промет робе је у текућим ценама био већи за 1,1 одсто него у истом прошлогодишњем периоду, док је у сталним ценама повећање износило 1,9 одсто.