Празник заборављен, прасићи опстају

Милош Јешић и Милорад Перишић из Пожеге ових дана имају пуне руке посла. За зимску трпезу свињокољ и даље нема алтернативу. Месари су тражени као и сваког новембра, упркос упозорењу Светске здравствене организације да су специјалитети које припремају кацерогени.

"Разлика је једино у броју свиња што је прошле године неко имао једну свињу ове године има три свиње", каже месар Милорад Перишић.

Месар Милош Јешић каже да што се тиче њиховог посла нема никакве разлике јер за сезону клања пред 29. новембар сваке године стигне од 120 до 150 свиња.

Домаћини не сумњају да је месо стоке коју узгајају здраво. Ипак, пре него што замешају чварке, шаљу га на проверу.

"Новембар је ударни за нас, традиционално у нашим крајевима због свињокоља, месо је било исправно нема трихинеле", каже ветеринар Драгољуб Булић.

Сланина, кобасице, чварци у трговинама још не носе упозорење да су штетни по здравље. Можда зато и нема много оних који два пута размисле пре него што их узму са рафа.

И док неки грађани не одустају од пршуте и сланине, други кажу да су из свакодневне исхране избацили месо. 

"Куповина меса месних прерађевина је на стандардном нивоу у последњем кварталу године чак традиционално на нашем тржишту је повећан ниво продаје", каже Оливера Ћирковић из "Универекспорта".

Продаја не пада, али расте заинтересованост за савете нутрициониста.

"Питају колико, чега, како. Када сте умерени, то значи да једанпут седмично ви себе можете да частите. Али то не значи да ће бити и доручак и вечера. Уколико ви хоћете да узимате сушено месо, онда нека то буде апсолутно месо као што је пршута, говедина, али је важн да је чисто месо", наводи нутрициониста Милка Раичевић.

И потрошачи и произвођачи су очито спокојни, иако ресорна министраства и даље немају јасан став о могућој штетности црвеног меса и прерађевина. Очекује се препорука која би требало да заштити и једне и друге.