Канцеларијски посао заменили рибњаком на Тари

Још ће осам месеци њихове рибе расти у чистој језерској води, где су им једини непријатељи видре и чапље, пре него што постану конзервирана храна - и то без глутена, конзерванса и икаквих додатака. Ову, јединствену производњу почели су брат и сестра, рођени у Београду, који су после факултета, одлучили да канцеларијски посао замене изазовом у нетакнутој природи.

"Јако волим Београд, али ми више у последње време, одговара да будем овде", прича узгајивач рибе Иван Јелисавчић.

Пастрмке са Таре лако су нашле пут до купаца и у Аустралији, а како је известан и извоз у Русију, Јелисавчићи планирају да овде отворе фабрику за конзервирање рибе и запосле већи број радника.

"Прво да проширимо рибњак, да то буде комплетан капацитет, кроз само конзервирање, и да већина произвда буде у конзерви. Мислимо да нас то одваја од осталих рибњака и то би нам омогућило да не радимо само за Никољдан и пар празника током године, већ ћемо радити целе године", истиче Иван Јелисавчић.

Србија и Босна и Херцеговина, тврде рибари, имају одличне услове за рибарство, и квалитет рибе, много бољи од оне јефтиније, увозне.

"Ово је пример како млади људи врло брзо могу да дођу до посла без великих инвеститора и Развојна агенција је развила модел за младе малинаре, где је 350 малинара и 130 пчелара добило посао. Ови примери су показали да многи људи из града сада селе своје послове у околна села и развијају локалну економију", напомиње Славко Лукић, директор Регионалне развојне агенције Златибор.

У Србији се производи око 15.000 тона рибе, чиме се само делимично заводовљавају домаће потребе, иако имамо све потенцијале за развој рибарства и могућност да постанемо велики и важни извозници.

У бајинобаштанском крају постоји 27 рибњака, чија је укупна годишња продукција око 1.000 тона рибе, али још увек нема јасне стратегије развоја ове делатности, нити организованог, заједничког наступа на тржишту, што би ову привредну грану знатно унапредило.