Шта се ради са производима којима истиче рок трајања

Уласком великих трговинских ланаца у Србију последњих година све је мање производа с истеклим роком трајања. Надлежне инспекције контролишу храну од улаза сировине, услова складиштења до дистрибуције. Проблем са истеком рока био је чешћи код хране животињског него биљног порекла. За небезбедне производе и оне којима је истекао рок Закон о безбедности хране предвиђа казне и до три милиона динара.

Трговци са добављачима често праве договор о враћању робе, а када то није могуће она се прописно уништава.

"Код нас у систему постоји правило да се никад не преузима роба која нема минимум 80 одсто од пеосталог животног века производа. Такође, уколико је производ пред истеком рока он се посебно излаже, обележава и распродаје. Да ли кроз гратисе или нека акцијска снижења", истакла је Мартина Петровић из "Делез Србија".

У неким случајевима производи се донирају хуманитарним организацијама.

Милана Блажић из Банке хране Београд" каже да та организација прихвата намирнице које су пред истеком рока трајања.

"Када добијемо такве намирнице оне се прослеђују организацијама и те исте организације добијају информације о истеку рока трајања. Нажалост, пошто постоји велики број захтева, малтене свакодневних, све те намирнице се конзумирају пред истеком рока то јест да се тај рок не пробија", објашњава Блажићева.

Производи са истеклим роком трајања у продаји се могу наћи најчешће због неодговорности, а ретко намерно, кажу упућени.

"То приказују и бројеви. Од 11.000 контрола колико је пољопривредна инспекција урадила у овој години само 71 случај се односио на истекли рок трајања. То се најчешће дешавало са пићима и мањим бројем других производа биљног порекла, као што је кондиторска индустрија и, рецимо, фини пекарски производи", рекао је начелник Пољопривредне инспекције Ненад Вујовић.

У трци за профитом неки трговци и произвођачи лобирају да се уведе такозвани прелазни или продужени рок трајања, кажу у потрошачким организацијама.

"Води се кампања да се толерише продаја робе изван истека рока употребе... Ми у Покрету за заштиту потрошача Србије и већем броју потрошачких организација смо против тога јер сматрамо да ту могућност не треба дозволити пре свега из здравствених разлога али и оних етичких разлога када је у питању однос према човеку који ће ту храну користити", истиче председник Покрета потрошача Србије Петар Богосављевић.

Незванично, не само због истеклог рока трајања, у Европи се годишње баци око 22 милиона тона хране. У Србији око 250.000 тона.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.