Недовољно пројеката јавно приватног партнерства

Од доношења Закона о јавно приватном партнерству и концесијама 2011. године, надлежна Комисија одобрила је 31 пројекат, подаци су Министарства привреде. Половина тих пројеката уговорена је ове године. Такав облик инвестирања у јавне услуге Србија не користи довољно, оцењују стручњаци.

Због недостатка новца, Београд се одлучио за партнерство са приватницима који, осим што улажу финансијска средства у градске пројекте, нуде знање и искуство. План им је, кажу, да у наредном периоду, између осталог, заједно изграде фабрику за пречишћавање отпадних вода, замене лифтове и јавну расвету. Ускоро би могли да буду потписани и први уговори вредни више стотина милиона евра.

Градоначелник Београда Синиша Мали каже да се тренутно реализује пројекат јавно приватног партнерства за јавни превоз како би се привукли приватни превозници који би заједно са ГСП-ом возили грађане од 1. јануара, што је пројекат на 10 година.

"Желимо да пронађемо партнера који ће заједно са градом Београдом изградити постројење за производњу струје из отпада и који ће нам средити депонију Винчу како бисмо средили и еколошки проблем који имамо с обзиром на то да је Винча најнеуреднија депонија у овом делу Европе", наводи Мали.

Јавно приватно партнерство се у многим државама одавно примењује. На пример, у Француској се реализује од средине 19. века. Таква решења могу бити корисна за грађане, али само ако је процедура потпуно транспарентна. Стручна јавност позива надлежне да на свом сајту објаве регистар закључених уговора.

"Пре неколико месеци реаговао је и повереник, тражио је да се тај регистар формира. Велики је проблем што се не може надзирати како неко спроводи обавезе уколико немате јавно објављен уговор", напомиње Златко Минић из Транспарентности Србија.

Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде, очекује да ће израда регистра бити окончана до краја године и додаје да, ако дође до пробијања рока, то неће бити дуго.

За стручњаке је спорно то што је Законом о јавно приватном партнерству и концесијама прописано да се он не примењује у случају када Србија уђе у јавно приватно партнерство са странцима на основу међународног споразума. Кажу да је тако остављен простор за корупцију јер се не примењују ни законске одредбе које треба да је спрече.

"Све оно што је јавно приватно партнерство не мора да пролази редовне процедуре ако је покривено међудржавним споразумом", указује Стевановић.

Пре одлуке о уласку у јавно приватно партнерство неопходно је да се уради студија оправданости која треба да покаже колико су исплативи или неисплативи неки други облици решавања одређеног проблема.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом