Мотика и органски плодови шанса за српску пољопривреду

У Србији на око 10.000 хектара органску храну производи 1.866 произвођача. То је мало, тврде стручњаци, јер око 70 одсто пољопривредних површина има одличан потенцијал за такав узгој. Сматрају да се њиве, које се годинама не обрађују, морају искористити за производњу органске хране. У Европи нема довољно органских производа, што у ресорном министарству виде као добру шансу за њихов извоз.

Села око Уба позната су по гајењу поврћа, али само домаћинство породице Грујичић органски производи храну. За производњу на 18 хектара поседују сертификат, а воде и дневник о радовима на њиви. На првој страни пишe: "Заклињем се, земљо моја, да те више нећу тровати.

"Пре пет година сам видео и осетио да је моје имање и овде где живим да сам изолован од извора загађења великих фабрика, где је услов да успешно могу да се бавим органском производњом", каже Радослав Лале Грујичић из села Памбуковица у општини Уб.

Решили су и проблем воде и на дубини од 94 метра изнад куће пронашли извор воде за пиће. Заливају њиве и не страхују од суше. А у дом им је стигло и милион динара од банке за пројекат сушаре за воће и поврће.

"Посебним конкурсом награђујемо најбоље произвођаче на подручју органске производње. Ове године се пријавило више од 40 произвођача и мислим да победници на конкурсу доказују да та производња има будућност", каже Бранко Грерановић, председник Извршног одбора НЛБ банке.

Код органске производње најважније је да земља од последњег третирања мора бити на такозваном опоравку, односно трогодишњем чишћењу.

"Од тог момента, произвођач је у обавези да своју производњу обавља у складу са прописима о органској производњи. Подстицаји за органске произвођаче и органску производњу су 40 одсто већи у односу на подстицаје које могу да остваре произвођачи који имају конвенционалну производњу", објашњава Јелена Милић из Министарства пољопривреде.

Осим тога, захваљујући плодној земљи, у Србији се може знатно допринети развоју села, и останку младих у породичним домаћинствима.

"Овом производњом могу да почну да се баве превасходно млади произвођачи који су спремни на ризик, који желе да остваре успех на пољопривредном газдинству", поручује професор агрономије Милан Адамовић.

Кроз строга правила производње органске хране неопходно је што пре се вратити готово заборављеним начинима обраде земље.

И у овој нашој причи важи правило да нема ништа без првог комшије. Јер да би ваша њива и производи били органски, ни власник прве њиве до вас не сме да користи никакву хемијску заштиту. И још нешто – уместо трактора и прикључака на тешком путу до стола са органском храном долази се искључиво мотиком.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.