Високи намети и ниске цене бољке текстилне индустрије

Један од потенцијала који Србија има, а који је недовољно искоришћен јесте и текстилна индустрија. У њој је запослено чак 50 хиљада радника, а извоз текстила, коже и обуће, вредео је милијарду евра.

Са 14 запослених студио "Марушка" је прошле године произвео 26 хиљада марама, ешарпи и кравата. Производи из Прељине нашли су се на руском и финском, али и тржиштима земаља региона. И после 20 година постојања, пласман робе им, кажу, представља проблем.

"Ја сматрам да у Србији има пуно добрих малих фирми, али једноставно ми не успемо да нас држава види. Једноставно нема начина ни да нас види Привредна комора Србије ни да нас виде разна министарства. И неопходно је да обезбедимо тај пут одласка нашег производа у свет, а то пуно кошта", наводи Марушка Топаловић из студија "Марушка".

Марушка истиче да је за произвођаче најважнији одлазак на светске сајмове и изложбе, а да би држава при томе могла да помогне у финансијском и организационом смислу.

Уз одређене реформе Комора би требало да добије значајнију улогу. Биће, кажу, подршка у пословању и спона између надлежних институција и привреде.

"Ми смо у Србији некада имали велике извозне куће попут 'Центротекстила', 'Генекса' које су се бринуле о проналажењу купаца на страном тржишту, то смо изгубили. Комора добија ту улогу као што има Комора Аустрије, Немачке, и то је проблем са којим ми морамо да се суочимо, да нашим фирмама пронађемо страног купца и партнера", указује Милорад Васиљевић из Привредне коморе Србије.

Такмичење на српском је надметање на малом европском тржишту, сагласни су произвођачи. Иако нуде квалитет и јединствени бренд, на путу за већи профит спутавају их високи намети и ниске цене производа који стижу са Далеког истока.

"Држава не треба да даје никакав подстицај. Мислим да је најбољи пут једноставно да уколико се поправи стање у држави, ако буде фискално стабилније, да се не иде у нова запошљавања јавна него нека се врате порези на некадашњи ниво. Пошто су од почетка кризе сви порези који постоје повећани. Ниједан поез више није на нивоу 2008.", подсећа Урош Момировић из "Моне".

И стручњаци се слажу да би пореско растерећење помогло текстилцима.

"У околним земљама региона попут Хрватске, Босне, Бугарске, Турске порези су испод 40 одсто. У Србији су порези на запослене око 65 одсто, а ту су остали парафискални намети, у Србији су некада ти порези и доприноси били нижи. Текстилна грана је радно интензивна грана и извозна грана", наводи Васиљевић.

Текстилна индустрија Србије некада је упошљавала пет пута више људи него данас - 250 хиљада. Сада толико запошљава Бугарска, која извози две милијарде евра текстила и одеће, два пута више од Србије.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.